Ђоковић: Из Србије долазим, никад не одлазим

У 21.25 Новак Ђоковић се појавио на балкону Градске скупштине Београда, одслушао химну Србије коју су одпевала деца хора "Чаролија", а онда је изашао пред окупљене грађане.

"Ноле, Ноле, Ноле" чуло се док је трајао ватромет.

- Боље вас нашао, добровече Београде, добровече Србијо. Ово су најлепшти тренуци у животу кад имам благослов да спорт који волим и у коме сам достигао велике успехе, на чему сам захвалан, као и на томе да кад се вратим то могу да прославим са вама, својим народом. Једно велико хвала што сте се појавили, хвала вам од срца, пуно српских тробојки, деце, младих људи, то ми испуњава срце, волим вас заувек.

Из масе се зачуло "Ноле, Србине, Ноле, Србине"

- За овакве тренутке вреди живети, радити, наставити играти тенис. Имао сам среће да освојим све велике трофеје у овом спорту, али ови мометни су незаборавни, где успех делимо заједно, на сваком нивоу, то је нешто што ћу носити у срцу до краја живота. Ови људи немају обавезу да буду овде, а опет су се појавили, улепшали сте ми вече, дан, годину, живот.

Није ово први дочек за најбољег тенисера света...

- Имао сам привилегију да сам неколико пута био на балкону. Са Дејвис куп тимом, Јеленом, Аном... великим шампионима нашег спорта. Тенис није имао велику традицију у нашој земљи. Боба и Моника су обележили једну генерацију и нама трасирали пут. Онда су дошле оне тешке године...

Тада нас је одржао познати српски инат.

- Тај српски инат, воља за животом, победом... Јуче сам покушавао америчкој телевизији да то објасним, шта је српски инат, али нема те њихове речи да то објасни. То је нешто што објашњава дух нашег небеског народа, који показује, срце, душу, кад је најтеже. Увек постоји светло на крају тунела, а ви сте то светло.

Почетак године је био тежак...

- У јануару нисам очекивао да се нађем овде. Надам се да ово није последњи пут. Биће још славља и радости. Почетак године је потеесао мене, фамилију, све мени блиске људе, десило се то што се десило у Аустралији, оставио сам то иза себе, али ме то пратило месецима, осећао сам те погледе, критике... Хришћански је праштати, идемо даље, опраштамо, само бог зна, и људи око мене, шта се све тада издешавало. То ме додатно мотивисало и инспирисало да се и даље борим за највеће трофеје нашег спорта.

Открио је Новак малу тајну, да се овај дочек спремао прошле године, УС опена.

Најавио је да је крај далеко, цитирао је покојног Кобија Брајанта:

- Моја омиљена титула је следећа титула, идемо даље, све до медаље.

Симболика јучерашњег дана...

- Финале Вимблдона, трофеј, годишњица брака, година рођења чувеног научника Николе Тесле.

Симболика данашњег дана...

- То што смо се окупили преко пута пре 11 година, када сам први пут освојио Вимблдон.  Сањао сам сваки дан да ће се дочек поновити, и јесте. Сваки пут кад освојим Вимблдон вратим се у детиљство, на Копаоник, када сам први пут гледао Сампраса. На Вимблдону увек имам додатних мотива да играм најбоље, уствари, то је трава, стварно има добар укус...

На крају је Новак са клинцима запевао "Из Србије долазим, никад не одлазим".

- Волим вас, до следећег виђења.