Евролига „отела” Србији 13 репрезентативаца

Ако било коме у претходних пет година, откако репрезентације играју квалификације за велика такмичења у тзв. прозорима, није било јасно ко је реметилачки фактор, потврду је добио јуче.

Евролига је саопштила календар предстојеће сезоне који као да је прављен да максимално науди Грчкој, Литванији, Турској, Немачкој, Израелу, Италији, Шпанији и, наравно, Србији.

Иако су термини квалификационих прозора познати већ дуже време, а посебно објављени пре десетак дана баш да би сви били свесни, одмах по завршетку првог круга квалификација за Светско првенство, оперативци елитног клупског такмичења су седмо, односно 25. коло заказали управо на датуме кад ће се играти неке од преломних утакмица за визе за Индонезију, Јапан и Филипине.

Погледајмо шта то значи у случају наше репрезентације. Србија коју сматрају једним од фаворита за медаљу на Европском првенству, захваљујући календару Евролиге постала је аутсајдер на гостовању Великој Британији 10. новембра. Јер, истог дана Партизан гостује Олимпијакосу у Атини, а дан касније Црвена звезда игра у Истанбулу против Фенербахчеа. Слична ситуација је и у последњем, одлучујућем прозору следеће године. Изабраници Светислава Пешића 24. фебруара гостују у Атини.

Истог дана Црвена звезда дочекује Албу, а Партизан дан раније игра код куће са Фенербахчеом. Практично, наш селектор у овим мечевима неће моћи да рачуна (осим ако се не избори за другачији одзив клубова) на чак 13 кандидата са списка за ЕП: Милоша Теодосића, Алексу Аврамовића, Немању Бјелицу, Огњена Добрића, Марка Гудурића, Огњена Јарамаза, Николу Калинића, Балшу Копривицу, Владимира Лучића, Василија Мицића, Немању Недовића, Филипа Петрушева и Алена Смаилагића!

Иронија је тим већа што Турска и Грчка у овим прозорима не би требало да имају селекторе, пошто ће Ергин Атаман и Димитрис Итудис баш тих дана имати утакмице са клубовима. Међутим, обојица су инсистирала код својих послодаваца да морају да воде своје националне тимове. Видећемо да ли ће се то и обистинити. Ту је и Серђо Скариоло, селектор Шпаније и тренер Виртуса.

Утисак је да је коначно дошао тренутак да се у Барселону пошаље порука – ДОСТА ВИШЕ! Одлазак Бертомеуа је био позитиван наговештај да ће канцеларија Евролиге бити макар мало кооперативнија у интересу кошарке, јер свакоме је јасно да без репрезентативне, ни клупска неће имати светлу будућност.

Појединачни покушаји савеза немају сврху, али уколико би се ујединиле кошаркашке силе попут Шпаније, Литваније, Грчке, Француске, Србије, Турске, па и Израела чији се глас преко Макабија у Евролиги добро чује, можда би се нешто могло и померити са мртве тачке.

Чини се да је клима за такав искорак сад најповољнија. Долазак Дончића, жеља Ембида да игра за Француску, као и прилична еуфорија у свим земљама пред Евробаскет, адут је који би требало искористити за разговоре и компромисе.

У супротном ће се све свести на индивидуална решења попут оног кад је турска федерација са Ефесом договорила да Ларкин може да игра! Сложићете се, то неће донети светлију будућност.