Нема љубитеља фудбала у Републици Српској коме није тешко пала елиминација фудбалера Борца из Европе већ на првој препреци у УЕФА Лиги Конференције. Изабраници тренера Ненада Лалатовића доживели су класичан нокаут на Фарским Острвима од Б36 Торшавна који је славио после бољег извођења пенала – 4:3 (3:1). На тај начин Бањалучани су доживели најболнији пораз у 96 година дугој клупској историји.
„Црвено-плави” су на ово далеко и егзотично путовање отишли са два гола предности (2:0) из првог меча одиграног на стадиону „Доктор Милан Јелић” у Модричи, а у Торшавну су били близу елиминације и после 90 минута игре, губили су 0:3 да би Бењамин Татар у 75. минуту постигао погодак с којим су Бањалучани изборили продужетке, а потом и пенале. Први пут је Борац испао из Европе после удараца са „беле” тачке, а последњи пут их је шутирао пре равно 30 година, у мају 1992. у Фођи када је освојио једини међународни трофеј – Митропа куп. Тада су „црвено-плави” на пенале у полуфиналу елиминисали домаћина Фођу, а у финалу такође после удараца са 11 метара победили и мађарски Вашуташ.
Фрустрирајући резултат са Фарских Острва јесте изазвао бујицу незадовољства и серију омаловажавајућих коментара од којих су поједини прелазили и границе лепог укуса, уз висок степен злурадости. У свему се треба наћи достојанствено и аргументовано анализирање свега онога што је довело до, многи кажу бламаже, а слободно се може рећи реалности фудбала у „Дејтонској земљи”. Премијер лига БиХ је, ипак, међу последњима у Европи по квалитету, каква држава таква и лига!
Издање Бањалучана на Фарским Острвима можда је на најбољи начин осликало данашњу стварност овдашњег фудбала уз констатацију – Борцу се никада више неће поновити Митропа куп. Можда ни тада!
А у Бањалуци је тај успех од пре три деценије толико минимизиран и стављен у запећак чак и од стране оних који су били актери тог највећег клупског успеха у Италији, а и данас се „нешто питају” на Градском стадиону.
– Нажалост, тај наш успех из 1992. године ће, плашим се, бити недостижан за све будуће клупске генерације. Тек сада се може видети колики смо и какав сјајан успех постигли у тешком времену, освојивши Митропа куп, најстарије клупско такмичење на свету. Борцу и Бањалуци је потребно да се промени начин фудбалског размишљања и деловања јер скоро три деценије се тапка у месту, уз појединачне бљеске, а Европа је далеко отишла испред. Оно што је најгоре не постоји континуитет, а то је један од предуслова за успех – рекао је Зоран Смилески, тренер који је седео на клупи Борца 1992. године, који је у Себерној македонији тешко преживео елиминацију Борца.
Након „представе” на Фарским Острвима на којима се, слободно можемо да кажемо, догодила прворазредна фудбалска сензација, у Борцу мук. За лошу игру и слаб резултат зна се најодговорнији је увек тренер, у овом случају Ненад Лалатовић. Ипак, је он данима пред утакмицу био са играчима, упознат је са сваким детаљом, олакшавајућим и отежавајућим, требало би да сагледа из свих углова шта се догодило? Док се чека Лалатовићева анализа играчи су шокирани и затечени?! Једини који је професионално и одговорно изашао пред јавност јесте потпредседник клуба Богољуб Зељковић истакавши:
– Доживели смо пораз који боли и који нисмо очекивали. Имали смо предност од 2:0 и упозоравали смо играче да не сме да дође до опуштања. Фарани јесу аматери, али данас свако игра фудбал. Јефтино смо примили голове, након наших грешака, после смо имали шансе које нисмо искористили и то је то. Сада се окрећемо првенству и тренер Ненад Лалатовић и играчи имају нашу апсолутну подршку!
Ни у Модричи, упркос победи од 2:0, Борац није деловао убедљиво и сигурно, већ тада се, на Ивањдан, видело да би Бањалучани могли да имају великих проблема са „рибарима”.
– Имали смо мало времена да се све коцкице уклопе јер смо довели доста појачања. Лалатовић нема чаробни штапић. Kажем, верујемо њему и играчима. Видео сам да има доста негативних коментара како медија тако и навијача, али позивам све на стрпљење. Сви смо незадовољни, свима нам је тешко, али морамо да дигнемо главу и наставимо да радимо. Kажем, окрећемо се првенству. Имаћемо састанак са играчима и тренером, али не очекујем неке битне промене. Видећемо да ли ће бити казни. Причао сам са тренером и није понудио оставку. Чак и да јесте, она не би била прихваћена. Од када је дошао у клуб виде се позитивне промене и треба нам још времена да све склопимо у мозаик како треба – закључио је на крају Богољуб Зељковић.
Резултат од 2:0 јесте најопаснији, показало се то и на овом примеру Борца против Б36 Торшавна. Али остаје главна констатација – озбиљне екипе то себи не смеју да дозволе, поготово против аутсајдера и у времену када гол у гостима нема двоструку вредност.
Ако у данашњем фудбалу аутсаједра уопште и има?! Шта се заправо догодило у табору Борца на Фарским Острвима показаће анализе, ако за њих уопште и буде довољно времена. Јер већ у понедељак Борац игра против добојске Слоге Меридиан утакмицу првог кола новог, 21. издања Премијер лиге БиХ.
Није трагедија пасти већ не дићи се. Уочене грешке треба да се исправљају. Ако се оне перманентно понављају онда постају и смисао, а то се у фудбалу зове контраритам! Борац је за Републику Српску и њен народ, више од фудбалског клуба, симбол борбе и опстанка. Зато свака његова елиминација или лош резултат, поготово као овај на Фарским Острвима, се доживљава као трагедија.
Фудбал је, ипак, игра непредвидива… Зато и јесте тако популаран!




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.