Nema ljubitelja fudbala u Republici Srpskoj kome nije teško pala eliminacija fudbalera Borca iz Evrope već na prvoj prepreci u UEFA Ligi Konferencije. Izabranici trenera Nenada Lalatovića doživeli su klasičan nokaut na Farskim Ostrvima od B36 Toršavna koji je slavio posle boljeg izvođenja penala – 4:3 (3:1). Na taj način Banjalučani su doživeli najbolniji poraz u 96 godina dugoj klupskoj istoriji.
„Crveno-plavi” su na ovo daleko i egzotično putovanje otišli sa dva gola prednosti (2:0) iz prvog meča odigranog na stadionu „Doktor Milan Jelić” u Modriči, a u Toršavnu su bili blizu eliminacije i posle 90 minuta igre, gubili su 0:3 da bi Benjamin Tatar u 75. minutu postigao pogodak s kojim su Banjalučani izborili produžetke, a potom i penale. Prvi put je Borac ispao iz Evrope posle udaraca sa „bele” tačke, a poslednji put ih je šutirao pre ravno 30 godina, u maju 1992. u Fođi kada je osvojio jedini međunarodni trofej – Mitropa kup. Tada su „crveno-plavi” na penale u polufinalu eliminisali domaćina Fođu, a u finalu takođe posle udaraca sa 11 metara pobedili i mađarski Vašutaš.
Frustrirajući rezultat sa Farskih Ostrva jeste izazvao bujicu nezadovoljstva i seriju omalovažavajućih komentara od kojih su pojedini prelazili i granice lepog ukusa, uz visok stepen zluradosti. U svemu se treba naći dostojanstveno i argumentovano analiziranje svega onoga što je dovelo do, mnogi kažu blamaže, a slobodno se može reći realnosti fudbala u „Dejtonskoj zemlji”. Premijer liga BiH je, ipak, među poslednjima u Evropi po kvalitetu, kakva država takva i liga!
Izdanje Banjalučana na Farskim Ostrvima možda je na najbolji način oslikalo današnju stvarnost ovdašnjeg fudbala uz konstataciju – Borcu se nikada više neće ponoviti Mitropa kup. Možda ni tada!
A u Banjaluci je taj uspeh od pre tri decenije toliko minimiziran i stavljen u zapećak čak i od strane onih koji su bili akteri tog najvećeg klupskog uspeha u Italiji, a i danas se „nešto pitaju” na Gradskom stadionu.
– Nažalost, taj naš uspeh iz 1992. godine će, plašim se, biti nedostižan za sve buduće klupske generacije. Tek sada se može videti koliki smo i kakav sjajan uspeh postigli u teškom vremenu, osvojivši Mitropa kup, najstarije klupsko takmičenje na svetu. Borcu i Banjaluci je potrebno da se promeni način fudbalskog razmišljanja i delovanja jer skoro tri decenije se tapka u mestu, uz pojedinačne bljeske, a Evropa je daleko otišla ispred. Ono što je najgore ne postoji kontinuitet, a to je jedan od preduslova za uspeh – rekao je Zoran Smileski, trener koji je sedeo na klupi Borca 1992. godine, koji je u Sebernoj makedoniji teško preživeo eliminaciju Borca.
Nakon „predstave” na Farskim Ostrvima na kojima se, slobodno možemo da kažemo, dogodila prvorazredna fudbalska senzacija, u Borcu muk. Za lošu igru i slab rezultat zna se najodgovorniji je uvek trener, u ovom slučaju Nenad Lalatović. Ipak, je on danima pred utakmicu bio sa igračima, upoznat je sa svakim detaljom, olakšavajućim i otežavajućim, trebalo bi da sagleda iz svih uglova šta se dogodilo? Dok se čeka Lalatovićeva analiza igrači su šokirani i zatečeni?! Jedini koji je profesionalno i odgovorno izašao pred javnost jeste potpredsednik kluba Bogoljub Zeljković istakavši:
– Doživeli smo poraz koji boli i koji nismo očekivali. Imali smo prednost od 2:0 i upozoravali smo igrače da ne sme da dođe do opuštanja. Farani jesu amateri, ali danas svako igra fudbal. Jeftino smo primili golove, nakon naših grešaka, posle smo imali šanse koje nismo iskoristili i to je to. Sada se okrećemo prvenstvu i trener Nenad Lalatović i igrači imaju našu apsolutnu podršku!
Ni u Modriči, uprkos pobedi od 2:0, Borac nije delovao ubedljivo i sigurno, već tada se, na Ivanjdan, videlo da bi Banjalučani mogli da imaju velikih problema sa „ribarima”.
– Imali smo malo vremena da se sve kockice uklope jer smo doveli dosta pojačanja. Lalatović nema čarobni štapić. Kažem, verujemo njemu i igračima. Video sam da ima dosta negativnih komentara kako medija tako i navijača, ali pozivam sve na strpljenje. Svi smo nezadovoljni, svima nam je teško, ali moramo da dignemo glavu i nastavimo da radimo. Kažem, okrećemo se prvenstvu. Imaćemo sastanak sa igračima i trenerom, ali ne očekujem neke bitne promene. Videćemo da li će biti kazni. Pričao sam sa trenerom i nije ponudio ostavku. Čak i da jeste, ona ne bi bila prihvaćena. Od kada je došao u klub vide se pozitivne promene i treba nam još vremena da sve sklopimo u mozaik kako treba – zaključio je na kraju Bogoljub Zeljković.
Rezultat od 2:0 jeste najopasniji, pokazalo se to i na ovom primeru Borca protiv B36 Toršavna. Ali ostaje glavna konstatacija – ozbiljne ekipe to sebi ne smeju da dozvole, pogotovo protiv autsajdera i u vremenu kada gol u gostima nema dvostruku vrednost.
Ako u današnjem fudbalu autsajedra uopšte i ima?! Šta se zapravo dogodilo u taboru Borca na Farskim Ostrvima pokazaće analize, ako za njih uopšte i bude dovoljno vremena. Jer već u ponedeljak Borac igra protiv dobojske Sloge Meridian utakmicu prvog kola novog, 21. izdanja Premijer lige BiH.
Nije tragedija pasti već ne dići se. Uočene greške treba da se ispravljaju. Ako se one permanentno ponavljaju onda postaju i smisao, a to se u fudbalu zove kontraritam! Borac je za Republiku Srpsku i njen narod, više od fudbalskog kluba, simbol borbe i opstanka. Zato svaka njegova eliminacija ili loš rezultat, pogotovo kao ovaj na Farskim Ostrvima, se doživljava kao tragedija.
Fudbal je, ipak, igra nepredvidiva… Zato i jeste tako popularan!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
