Партизан је „разголићен” на Чаиру!
„Јужни ветар” (читај: Раднички) по тактовима Томислава Сивића и у „извођењу” Стефана Митровића, Лазара Јовановића и Александра Пејовића отшкринуо је црно-белу Пандорину кутију и под озбиљан упитник ставио тврдњу спортског директора Ивице Илиева о „једном од најбољих тимова Парног ваљка дуго година уназад”.
Силна машина с покером голова у Ивањици (у праву су били сви става да је прави тест вредности тек у другом колу) зарибала је у Нишу и да не беше пречке двапут као савезника, соколових очију у ВАР соби и пада концентрације узданица домаћина - Митровића у зицер ситуацији, Млађовића код чињења прекршаја за једанаестерце - из нокдауна би се сурвала у нокаут.
Овако, само опомена (ореол спасилаца уз Урошевића, Лутовца и Рикарда – крупног кадра за 3:3), уз сазнање болније од губитка два, за шампионску трку у Србији, круцијална бода: Партизан с мегдана Радничком не може равноправно да се ухвати у коштац са Црвеном звездом.
Да, Илија Столица започео је ремонт, међутим... Почетак, уз ограду да је још рано за суд о дефинитивном квалитету новајлија и комплетног кадра и филозофији тренера), не обећава!
Добра ствар: све је још у повоју и има простора за напредак, утисак из Ниша био би можда и другачији да су на игралишту били Фејса и Дијабате, али...
Поражавајуће делује чињеница да су црвени демонстрирали бржи фудбал од црно-белих и да су се Београђани, у великом делу меча, угушили у проблематичном науму креирања акција са своје половине.
Партизану су, под хитно, потребна појачања!
Алармантно: српском вицепрваку свако (чинио је то и Јавор) може да направи шансу?!
„Тајминг” за фусноту са „потписом” Сава Милошевића: за свргавање комшија с трона неопходна је дужа клупа (резервисти са шансом на Чаиру код публике нису иницирали „вау”) и, ако се већ игра у 4-3-3, трилинг најистуренијих мора да поседује брзину бар као Асано, Садик и Лазар Марковић.
Свака част Слободану Урошевићу, али кад код Гробара влада консензус да би се сходно форми и квалитету најпре заклели у левог бека – у Хумској би требало добрано да се замисле.
И, пошто их је Раднички већ приземљио (ко мисли другачије, у грдној је заблуди) под хитно присете девизе бившег тренера Мирослава Ђукића: „Ашов и – риљај!”
ЗЕБЊА КАД НАПАД ПОЧИЊЕ ОД ГОЛМАНА
Филозофија Илије Столице да Партизан започиње нападе из последње линије код многих Гробара изазива зебњу.
Разлог: контролне утакмице са Клужом и Фенербахчеом и примљени голови после грешака голмана.
Отуд, „Драже ми је да користе лепак за рукавице, него ималин за копачке” – све је гласније при гледању црно-белих, као никад пре са „јединицом” у поседу лопте, у ногама!
Визија фудбала новог шефа струке носи црту модернизма и, кад се увежба до савршенства, милина је за око, али...
Не може да се утка преко ноћи и, још важније, неопходан је „Бекенбауер штоф” –као у Барселони или Манчестер ситију. Има ли га Партизан?
Приде, шта је за екипу сигурније – кад се додајете са „оне” или „ове” стране центра?
Односно, кад је опасније – са риваловим нападачем на 60 или 20 метара од вашег гола?
Још ако је терен џомбаст, као у Нишу...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
