Partizan je „razgolićen” na Čairu!
„Južni vetar” (čitaj: Radnički) po taktovima Tomislava Sivića i u „izvođenju” Stefana Mitrovića, Lazara Jovanovića i Aleksandra Pejovića otškrinuo je crno-belu Pandorinu kutiju i pod ozbiljan upitnik stavio tvrdnju sportskog direktora Ivice Ilieva o „jednom od najboljih timova Parnog valjka dugo godina unazad”.
Silna mašina s pokerom golova u Ivanjici (u pravu su bili svi stava da je pravi test vrednosti tek u drugom kolu) zaribala je u Nišu i da ne beše prečke dvaput kao saveznika, sokolovih očiju u VAR sobi i pada koncentracije uzdanica domaćina - Mitrovića u zicer situaciji, Mlađovića kod činjenja prekršaja za jedanaesterce - iz nokdauna bi se survala u nokaut.
Ovako, samo opomena (oreol spasilaca uz Uroševića, Lutovca i Rikarda – krupnog kadra za 3:3), uz saznanje bolnije od gubitka dva, za šampionsku trku u Srbiji, krucijalna boda: Partizan s megdana Radničkom ne može ravnopravno da se uhvati u koštac sa Crvenom zvezdom.
Da, Ilija Stolica započeo je remont, međutim... Početak, uz ogradu da je još rano za sud o definitivnom kvalitetu novajlija i kompletnog kadra i filozofiji trenera), ne obećava!
Dobra stvar: sve je još u povoju i ima prostora za napredak, utisak iz Niša bio bi možda i drugačiji da su na igralištu bili Fejsa i Dijabate, ali...
Poražavajuće deluje činjenica da su crveni demonstrirali brži fudbal od crno-belih i da su se Beograđani, u velikom delu meča, ugušili u problematičnom naumu kreiranja akcija sa svoje polovine.
Partizanu su, pod hitno, potrebna pojačanja!
Alarmantno: srpskom viceprvaku svako (činio je to i Javor) može da napravi šansu?!
„Tajming” za fusnotu sa „potpisom” Sava Miloševića: za svrgavanje komšija s trona neophodna je duža klupa (rezervisti sa šansom na Čairu kod publike nisu inicirali „vau”) i, ako se već igra u 4-3-3, triling najisturenijih mora da poseduje brzinu bar kao Asano, Sadik i Lazar Marković.
Svaka čast Slobodanu Uroševiću, ali kad kod Grobara vlada konsenzus da bi se shodno formi i kvalitetu najpre zakleli u levog beka – u Humskoj bi trebalo dobrano da se zamisle.
I, pošto ih je Radnički već prizemljio (ko misli drugačije, u grdnoj je zabludi) pod hitno prisete devize bivšeg trenera Miroslava Đukića: „Ašov i – riljaj!”
ZEBNjA KAD NAPAD POČINjE OD GOLMANA
Filozofija Ilije Stolice da Partizan započinje napade iz poslednje linije kod mnogih Grobara izaziva zebnju.
Razlog: kontrolne utakmice sa Klužom i Fenerbahčeom i primljeni golovi posle grešaka golmana.
Otud, „Draže mi je da koriste lepak za rukavice, nego imalin za kopačke” – sve je glasnije pri gledanju crno-belih, kao nikad pre sa „jedinicom” u posedu lopte, u nogama!
Vizija fudbala novog šefa struke nosi crtu modernizma i, kad se uvežba do savršenstva, milina je za oko, ali...
Ne može da se utka preko noći i, još važnije, neophodan je „Bekenbauer štof” –kao u Barseloni ili Mančester sitiju. Ima li ga Partizan?
Pride, šta je za ekipu sigurnije – kad se dodajete sa „one” ili „ove” strane centra?
Odnosno, kad je opasnije – sa rivalovim napadačem na 60 ili 20 metara od vašeg gola?
Još ako je teren džombast, kao u Nišu...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
