На почетку мисије освајања четврте узастопне титуле на функцији шефа стручног штаба Црвене звезде и покушаја да се премијерно домогне пласмана у Лигу шампиона као тренер, Дејан Станковић је дошао до лепог јубилеја – 100. победе на клупи најтрофејнијег српског клуба у званичним утакмицама.
- Нисам знао пре утакмице за тај податак. Свака победа ми је као 100. Част ми је што могу да браним боје Црвене звезде „изнутра”. Кад је спикер рекао да је 100. тријумф, одушевио сам се. Натрчао сам на лопту и са великим задовољством сам је задржао. Узео сам потписе свих играча, јер су то њихове победе. Момци знају величину клуба и заједно са мном проживљавају све што се дешава и на терену и ван. Изградили смо фамилијарни однос, заједно са клубом и навијачима чинимо јак блок – осврнуо се Дејан Станковић на јубилеј.
На 125 утакмица 100 победа, јесте ли задовољни?
- Добре бројке...То је за историју, а гледамо у садашњост. Док сам још овде, хоћу да из сваке утакмице извучемо максимум. Идемо напред и подижемо клуб колико можемо из дана у дан. Порасли смо у сваком смислу, видело се то и по резултатима у последње две године. Кад погледамо пројекат у последњих пет сезона, кажем да сам се прислонио на то и дао све од себе. Победе су клуба, навијача и момака. Нећемо се на овоме зауставити, имамо јасне и гласне циљеве ка којима тежимо. Важан период је испред Звезде, верујем нови-стари почетак.
Да ли се сећате прве утакмице у фебруару 2020. године?
- Доста се тога променило, као и ја. Порастао сам као личност и тренер, захваљујући клубу. Генерални директор Терзић и спортски директор Мркела су имали огромну храброст што су довели мене као младог тренера који није имао минута на клупи. А, ево сада причамо о 100. победи. Знам да сам прошао озбиљан дрил како би се видело шта знам. Мој однос према Црвеној звезди не може нико да ми одузме. Клуб ме је истрпео, гледам да вратим то заједно са момцима и да испишемо нову историју.
Колико сте напредовали као тренер и човек од доласка на клупу Црвене звезде?
- Увек сам исти човек. Као тренер сам доста бољи, са много више искуства. Потребни су подршка, поверење клуба и навијача, одговор играча. Џаба радиш ако се не виде резултати. Време је прошло као дланом о длан. Сели смо за сто и договорили се да останемо и даље заједно. Нисмо имали ни договор, ни причу, природно је тако. Да ли ће бити година, две, три или пет, не знам. Са осмехом доживљавам сваки дан у Црвеној звезди. За мене папир нема тежину, него само грб и дрес.
Да ли је више храбрости било потребно да се дође у Звезду или остане?
- Требало је са обе стране храбрости, од клуба и навијача до мене. Наишао сам на генерацију Црвене звезде која је спектакуларна. Од јануара смо кренули јако, направили пакт да нећемо изгубити ниједну утакмицу. Свака је била као финале, као последња. Успели смо, на понос навијача, да одбранимо дуплу круну, такође и наше велико задовољство. У Звезди се то брзо архивира, постаје историја.
Која вам је победа најдража?
- Најлепша ће бити свака следећа. Порази су саставни део спорта, део одрастања. На њима смо много научили и гледаћемо да се никада не понове.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
