Na početku misije osvajanja četvrte uzastopne titule na funkciji šefa stručnog štaba Crvene zvezde i pokušaja da se premijerno domogne plasmana u Ligu šampiona kao trener, Dejan Stanković je došao do lepog jubileja – 100. pobede na klupi najtrofejnijeg srpskog kluba u zvaničnim utakmicama.
- Nisam znao pre utakmice za taj podatak. Svaka pobeda mi je kao 100. Čast mi je što mogu da branim boje Crvene zvezde „iznutra”. Kad je spiker rekao da je 100. trijumf, oduševio sam se. Natrčao sam na loptu i sa velikim zadovoljstvom sam je zadržao. Uzeo sam potpise svih igrača, jer su to njihove pobede. Momci znaju veličinu kluba i zajedno sa mnom proživljavaju sve što se dešava i na terenu i van. Izgradili smo familijarni odnos, zajedno sa klubom i navijačima činimo jak blok – osvrnuo se Dejan Stanković na jubilej.
Na 125 utakmica 100 pobeda, jeste li zadovoljni?
- Dobre brojke...To je za istoriju, a gledamo u sadašnjost. Dok sam još ovde, hoću da iz svake utakmice izvučemo maksimum. Idemo napred i podižemo klub koliko možemo iz dana u dan. Porasli smo u svakom smislu, videlo se to i po rezultatima u poslednje dve godine. Kad pogledamo projekat u poslednjih pet sezona, kažem da sam se prislonio na to i dao sve od sebe. Pobede su kluba, navijača i momaka. Nećemo se na ovome zaustaviti, imamo jasne i glasne ciljeve ka kojima težimo. Važan period je ispred Zvezde, verujem novi-stari početak.
Da li se sećate prve utakmice u februaru 2020. godine?
- Dosta se toga promenilo, kao i ja. Porastao sam kao ličnost i trener, zahvaljujući klubu. Generalni direktor Terzić i sportski direktor Mrkela su imali ogromnu hrabrost što su doveli mene kao mladog trenera koji nije imao minuta na klupi. A, evo sada pričamo o 100. pobedi. Znam da sam prošao ozbiljan dril kako bi se videlo šta znam. Moj odnos prema Crvenoj zvezdi ne može niko da mi oduzme. Klub me je istrpeo, gledam da vratim to zajedno sa momcima i da ispišemo novu istoriju.
Koliko ste napredovali kao trener i čovek od dolaska na klupu Crvene zvezde?
- Uvek sam isti čovek. Kao trener sam dosta bolji, sa mnogo više iskustva. Potrebni su podrška, poverenje kluba i navijača, odgovor igrača. Džaba radiš ako se ne vide rezultati. Vreme je prošlo kao dlanom o dlan. Seli smo za sto i dogovorili se da ostanemo i dalje zajedno. Nismo imali ni dogovor, ni priču, prirodno je tako. Da li će biti godina, dve, tri ili pet, ne znam. Sa osmehom doživljavam svaki dan u Crvenoj zvezdi. Za mene papir nema težinu, nego samo grb i dres.
Da li je više hrabrosti bilo potrebno da se dođe u Zvezdu ili ostane?
- Trebalo je sa obe strane hrabrosti, od kluba i navijača do mene. Naišao sam na generaciju Crvene zvezde koja je spektakularna. Od januara smo krenuli jako, napravili pakt da nećemo izgubiti nijednu utakmicu. Svaka je bila kao finale, kao poslednja. Uspeli smo, na ponos navijača, da odbranimo duplu krunu, takođe i naše veliko zadovoljstvo. U Zvezdi se to brzo arhivira, postaje istorija.
Koja vam je pobeda najdraža?
- Najlepša će biti svaka sledeća. Porazi su sastavni deo sporta, deo odrastanja. Na njima smo mnogo naučili i gledaćemo da se nikada ne ponove.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
