Годишњи приходи од спортских путовања премашили два трилиона долара

ЗА ЖУРНАЛ ПИШЕ: Дејан Глушчевић

Спорт се најчешће повезује са игром. Кроз векове људска цивилизација спорт посматра као забаву, такмичење, игру, чак и као „битку” у којој ће се победити или изгубити. Учесници могу бити активни или пасивни као посматрачи и подршка. Спорт представља нагон, страст, емоције, мотив, стрес али и васпитање, едукацију, изградњу карактера или делатност (организација спортских догађаја или производња спортске опреме).

Спорт у себи има све облике такмичења: са собом, са партнером, противником, временом, простором… Спорт представља важан елемент живота људи и друштвене заједнице и као такав је саставни део живота људи без обзира да ли се говори о историјски прошлим временима или садашњици, мењајући се кроз векове у разним појавним облицима и формама.

Постоје разне дефиниције спорта у зависности од типа и врсте, такмичења или рекреације, односно вежбања, социјалне функције или бизниса.

Европска комисија је у документу „The EU & Sport Matching Expetations” 2005. године представила податак да се 60 одсто грађана Европске Уније (око 271 милиона становника) бави спортом, вежбањем или неком активношћу која се може сматрати спортом. У 700.000 спортских клубова Европе се такмичи преко 70 милиона спортиста. Поред спортиста постоји и 10 милиона волонтера који помажу у организацији такмичења. ЕУ комисија констатује да спорт чини 3,7 одсто (око 400 милијарди евра) бруто националног производа земаља Европске уније и упошљава 5,4 одсто радне снаге (European Commissions White Papers on Sport, 2006).

Светска здравствена организација у документу „Health and Development Through Physical Activity and Sport”, напомиње да се здравље и благостање човека унапређујe спортом и физичким активностима. Генерална скупштина Уједињених нација 2000. године у документу „Миленијумска декларација” спорт означава као један од најважнијих фактора „унапређењa мира и међуљудског разумевања”.

Спорт није више само игра, забава или рекреација већ постаје значајна грана друштва било да је реч о економији или чак политици. Пример може бити изградња спортских објеката или производња реквизита и опреме, медијска изложеност и конзумација спортског садржаја који су постали значајни сектори националне и глобалне економије. Атрактивност и профитабилност инвестирања у такве привредне пројекте тесно је повезана с масовношћу спорта, коју показује број активних спортиста и величина заинтересоване публике. Ту је и продуктивност спорта изражена у броју и квалитету такмичења, оствареним спортским резултатима, имиџу и броју популарних елитних такмичара. На крају, имамо оптимистичке процене економских стручњака и инвеститора у погледу степена сигурности улагања и вероватноће остваривања знатног профита.

Популарност спорта, клубова и појединих спортиста, као и учествовање на великим такмичењима, допринело је појави и развоју новог облика финансијског ангажовања великих фирми – спонзорства и комерцијална партнерства, које постају значајан извор прихода спортских организација. Приход од спонзорства и реклама за поједине спортисте, клубове или савезе је три пута већи од осталих прихода. Стога, није редак случај да велике фирме повећањем спонзорског улога „купе” спортисту или спортски клуб од конкурентске фирме (на пример уговором о дугогодишњој сарадњи).

Тренд промена у савременом спорту подигао је ниво аспирација и мотив све већег броја привредника и политичара који су у спорту све више присутни, јер виде погодно средство за остваривање циљева који су по својој природи изван спорта и апсолутно страни аутентичним спортским актерима. Из спортске перспективе, промене које у савременом спорту настају са све већом комерцијализацијом и глобализацијом, и на њој заснованом професионализацијом, нису ограничене и једнозначне. Чињеница је да су „изворни спорт” и аутентична спортска продукција јединствена социокултурна и психо-социјална појава.

Према Прајсвотерхаускуперсу (PricewaterhouseCoopers-PwC, 2011) спортска индустрија широм света је вредела 114 милијарди америчких долара у 2010. години. До краја 2015. године вредност индустрије спорта достигла је 145,3 милијарде долара:

• 45,3 милијарди долара прихода од спонзорстава (31,2 одсто индустрије)

• 44,7 милијарди долара у продаји карата (30,8 одсто);

• 35,2 милијарде долара од ТВ права (24,2 одсто);

• 20,1 милијарда долара од мерчендајсинга (13,8 одсто).

По регионима:

• 60,8 милијарди долара у Северној Америци (41,8 одсто глобалне спортске индустрије)

• 49,5 милијарди долара у Европи, Блиском истоку и Африци (34,1 одсто);

• 27,6 милијарди долара у Азији и Пацифику (19 одсто); и

• 7,4 милијарде долара у Јужној Америци (5,1 одсто).

Распрострањен и растући, спорт храни и друге индустрије, као што је туризам, који је најважнија индустрија широм света, са годишњим приходима већим од 2 трилиона долара (Ibis World, 2018).

Путовања која се обављају у сврху спорта или физичке активности су постала најбрже растући сегмент туристичке индустрије. У Канади је спортски туризам премашио 6,5 милијарди канадских долара, са 13 одсто раста (Canadian Sport Tourism Alliance, 2017).