Godišnji prihodi od sportskih putovanja premašili dva triliona dolara

ZA ŽURNAL PIŠE: Dejan Gluščević

Sport se najčešće povezuje sa igrom. Kroz vekove ljudska civilizacija sport posmatra kao zabavu, takmičenje, igru, čak i kao „bitku” u kojoj će se pobediti ili izgubiti. Učesnici mogu biti aktivni ili pasivni kao posmatrači i podrška. Sport predstavlja nagon, strast, emocije, motiv, stres ali i vaspitanje, edukaciju, izgradnju karaktera ili delatnost (organizacija sportskih događaja ili proizvodnja sportske opreme).

Sport u sebi ima sve oblike takmičenja: sa sobom, sa partnerom, protivnikom, vremenom, prostorom… Sport predstavlja važan element života ljudi i društvene zajednice i kao takav je sastavni deo života ljudi bez obzira da li se govori o istorijski prošlim vremenima ili sadašnjici, menjajući se kroz vekove u raznim pojavnim oblicima i formama.

Postoje razne definicije sporta u zavisnosti od tipa i vrste, takmičenja ili rekreacije, odnosno vežbanja, socijalne funkcije ili biznisa.

Evropska komisija je u dokumentu „The EU & Sport Matching Expetations” 2005. godine predstavila podatak da se 60 odsto građana Evropske Unije (oko 271 miliona stanovnika) bavi sportom, vežbanjem ili nekom aktivnošću koja se može smatrati sportom. U 700.000 sportskih klubova Evrope se takmiči preko 70 miliona sportista. Pored sportista postoji i 10 miliona volontera koji pomažu u organizaciji takmičenja. EU komisija konstatuje da sport čini 3,7 odsto (oko 400 milijardi evra) bruto nacionalnog proizvoda zemalja Evropske unije i upošljava 5,4 odsto radne snage (European Commissions White Papers on Sport, 2006).

Svetska zdravstvena organizacija u dokumentu „Health and Development Through Physical Activity and Sport”, napominje da se zdravlje i blagostanje čoveka unapređuje sportom i fizičkim aktivnostima. Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine u dokumentu „Milenijumska deklaracija” sport označava kao jedan od najvažnijih faktora „unapređenja mira i međuljudskog razumevanja”.

Sport nije više samo igra, zabava ili rekreacija već postaje značajna grana društva bilo da je reč o ekonomiji ili čak politici. Primer može biti izgradnja sportskih objekata ili proizvodnja rekvizita i opreme, medijska izloženost i konzumacija sportskog sadržaja koji su postali značajni sektori nacionalne i globalne ekonomije. Atraktivnost i profitabilnost investiranja u takve privredne projekte tesno je povezana s masovnošću sporta, koju pokazuje broj aktivnih sportista i veličina zainteresovane publike. Tu je i produktivnost sporta izražena u broju i kvalitetu takmičenja, ostvarenim sportskim rezultatima, imidžu i broju popularnih elitnih takmičara. Na kraju, imamo optimističke procene ekonomskih stručnjaka i investitora u pogledu stepena sigurnosti ulaganja i verovatnoće ostvarivanja znatnog profita.

Popularnost sporta, klubova i pojedinih sportista, kao i učestvovanje na velikim takmičenjima, doprinelo je pojavi i razvoju novog oblika finansijskog angažovanja velikih firmi – sponzorstva i komercijalna partnerstva, koje postaju značajan izvor prihoda sportskih organizacija. Prihod od sponzorstva i reklama za pojedine sportiste, klubove ili saveze je tri puta veći od ostalih prihoda. Stoga, nije redak slučaj da velike firme povećanjem sponzorskog uloga „kupe” sportistu ili sportski klub od konkurentske firme (na primer ugovorom o dugogodišnjoj saradnji).

Trend promena u savremenom sportu podigao je nivo aspiracija i motiv sve većeg broja privrednika i političara koji su u sportu sve više prisutni, jer vide pogodno sredstvo za ostvarivanje ciljeva koji su po svojoj prirodi izvan sporta i apsolutno strani autentičnim sportskim akterima. Iz sportske perspektive, promene koje u savremenom sportu nastaju sa sve većom komercijalizacijom i globalizacijom, i na njoj zasnovanom profesionalizacijom, nisu ograničene i jednoznačne. Činjenica je da su „izvorni sport” i autentična sportska produkcija jedinstvena sociokulturna i psiho-socijalna pojava.

Prema Prajsvoterhauskupersu (PricewaterhouseCoopers-PwC, 2011) sportska industrija širom sveta je vredela 114 milijardi američkih dolara u 2010. godini. Do kraja 2015. godine vrednost industrije sporta dostigla je 145,3 milijarde dolara:

• 45,3 milijardi dolara prihoda od sponzorstava (31,2 odsto industrije)

• 44,7 milijardi dolara u prodaji karata (30,8 odsto);

• 35,2 milijarde dolara od TV prava (24,2 odsto);

• 20,1 milijarda dolara od merčendajsinga (13,8 odsto).

Po regionima:

• 60,8 milijardi dolara u Severnoj Americi (41,8 odsto globalne sportske industrije)

• 49,5 milijardi dolara u Evropi, Bliskom istoku i Africi (34,1 odsto);

• 27,6 milijardi dolara u Aziji i Pacifiku (19 odsto); i

• 7,4 milijarde dolara u Južnoj Americi (5,1 odsto).

Rasprostranjen i rastući, sport hrani i druge industrije, kao što je turizam, koji je najvažnija industrija širom sveta, sa godišnjim prihodima većim od 2 triliona dolara (Ibis World, 2018).

Putovanja koja se obavljaju u svrhu sporta ili fizičke aktivnosti su postala najbrže rastući segment turističke industrije. U Kanadi je sportski turizam premašio 6,5 milijardi kanadskih dolara, sa 13 odsto rasta (Canadian Sport Tourism Alliance, 2017).