Косановић открио Стефана: Митровића нико није хтео

Анонимус безмало до јуче, откако је почела сезона Стефан Митровић прекоредно измамљује уздахе фанова без обзира на клупску обојеност. И, као ретко ко и кад, силовито пуни штампане и електронске медије.

Откуд у епицентру овофудбалских збивања, сходно бајковитим играма, и није претежак ребус. Загонетка је његово појављивање на тренингу Радничког, у јесен 2019. Редови што следе покушај су решавања енигме: како је Милорад Косановић препознао вансеријски таленат у слабашном седамнаестогодишњаку, међ` мноштвом играча на проби у време кад је с клупе предводио Нишлије. 

- Менаџер Раша Бебић је довео неколико играча, ја већ на другом тренингу рекао челним људима: правите уговор, биће чудо – уз карактеристичан осмех уверава Чика Миша, измислица Митровића.

Шта је толико успешније радио од конкурената, без обзира на старосну доб?

- Игру је осећао и разумео на свој начин, понашао рационално. Лако је било, барем мени ха, ха...

Многим европским клубовима је био нуђен, тако се причало?

- Јесте... нико га није хтео. Било и прошло, свет не бих волео да тумачи: види овог ал` се хвали ха, ха...

Ваше правовремене и непогрешиве квалитативне процене играча у повоју имају дуго време и, како одмиче, попримају обрисе урбаних легенди?

- Добро... `Ајд да не останем дужан кад сте већ чачнули ха, ха... Код мене су проиграли Дејан Станковић, Перица Огњеновић, Горан Друлић, Горан Шаула... Синишу Михајловића сам довео у Војводину, ретки су тад и знали где је Борово. Као и Славишу Јокановића, Срђана Бајчетића и Миодрага Пантелића из Новог Сада. Много њих, а сви били дечаци између седамнаесте и деветнаесте. Не знам... ваљда видим кад је дрво, кад...

Како вам се чини Митровић, после безмало три године?

- Биће и бољи, сад игра на одговарајућој позицији. Крило и везни играч није како се прича и пише већ нападач, иако успешно може да игра на оба бока. Никако дакле да „љубоморно” држи и затвара страну или свог играча, чека лопту, игра „један на један” већ, као у Лучанима, буде константно у игри и иза шпица. Његов квалитет се јавља у моментима кад одузмемо лопту и кренемо ка горе. Простор разуме и узима, брз је и отуд опасан из другог плана. Што је, малопре рекох, и чинио у утакмици с Младошћу. Гол је постигао, имао „зицер” и још би један да је била дошла лопта. Дете има осећај за сложену комбинаторику, биће много бољи него што људи могу и да замисле. Само...

?

- Мало још да ојача, буде чвршћи и експлозивнији. Ако бих могао коју Декију: малог гурни у теретану озбиљније, не превише. И... пусти да игра.

Где, кад је превелика гужва у тиму?

- Нек` као и увек играју најбољи. Најмлађи је, за две године постаће преозбиљан играч. Не мање битно, много је добро дете. Васпитано, пристојно, вредно. Речју: предодређено да успе. Поготово у Звезди, коју једино у првенству и можете да гледате с уживањем. Да се разумемо: Стефан није Катаи или Иванић, нема својеврсно разумевање игре везног играча. Може да учествује у грађењу, али он завршава игру. То имате, или...