Kosanović otkrio Stefana: Mitrovića niko nije hteo

Anonimus bezmalo do juče, otkako je počela sezona Stefan Mitrović prekoredno izmamljuje uzdahe fanova bez obzira na klupsku obojenost. I, kao retko ko i kad, silovito puni štampane i elektronske medije.

Otkud u epicentru ovofudbalskih zbivanja, shodno bajkovitim igrama, i nije pretežak rebus. Zagonetka je njegovo pojavljivanje na treningu Radničkog, u jesen 2019. Redovi što slede pokušaj su rešavanja enigme: kako je Milorad Kosanović prepoznao vanserijski talenat u slabašnom sedamnaestogodišnjaku, međ` mnoštvom igrača na probi u vreme kad je s klupe predvodio Nišlije. 

- Menadžer Raša Bebić je doveo nekoliko igrača, ja već na drugom treningu rekao čelnim ljudima: pravite ugovor, biće čudo – uz karakterističan osmeh uverava Čika Miša, izmislica Mitrovića.

Šta je toliko uspešnije radio od konkurenata, bez obzira na starosnu dob?

- Igru je osećao i razumeo na svoj način, ponašao racionalno. Lako je bilo, barem meni ha, ha...

Mnogim evropskim klubovima je bio nuđen, tako se pričalo?

- Jeste... niko ga nije hteo. Bilo i prošlo, svet ne bih voleo da tumači: vidi ovog al` se hvali ha, ha...

Vaše pravovremene i nepogrešive kvalitativne procene igrača u povoju imaju dugo vreme i, kako odmiče, poprimaju obrise urbanih legendi?

- Dobro... `Ajd da ne ostanem dužan kad ste već čačnuli ha, ha... Kod mene su proigrali Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Goran Drulić, Goran Šaula... Sinišu Mihajlovića sam doveo u Vojvodinu, retki su tad i znali gde je Borovo. Kao i Slavišu Jokanovića, Srđana Bajčetića i Miodraga Pantelića iz Novog Sada. Mnogo njih, a svi bili dečaci između sedamnaeste i devetnaeste. Ne znam... valjda vidim kad je drvo, kad...

Kako vam se čini Mitrović, posle bezmalo tri godine?

- Biće i bolji, sad igra na odgovarajućoj poziciji. Krilo i vezni igrač nije kako se priča i piše već napadač, iako uspešno može da igra na oba boka. Nikako dakle da „ljubomorno” drži i zatvara stranu ili svog igrača, čeka loptu, igra „jedan na jedan” već, kao u Lučanima, bude konstantno u igri i iza špica. Njegov kvalitet se javlja u momentima kad oduzmemo loptu i krenemo ka gore. Prostor razume i uzima, brz je i otud opasan iz drugog plana. Što je, malopre rekoh, i činio u utakmici s Mladošću. Gol je postigao, imao „zicer” i još bi jedan da je bila došla lopta. Dete ima osećaj za složenu kombinatoriku, biće mnogo bolji nego što ljudi mogu i da zamisle. Samo...

?

- Malo još da ojača, bude čvršći i eksplozivniji. Ako bih mogao koju Dekiju: malog gurni u teretanu ozbiljnije, ne previše. I... pusti da igra.

Gde, kad je prevelika gužva u timu?

- Nek` kao i uvek igraju najbolji. Najmlađi je, za dve godine postaće preozbiljan igrač. Ne manje bitno, mnogo je dobro dete. Vaspitano, pristojno, vredno. Rečju: predodređeno da uspe. Pogotovo u Zvezdi, koju jedino u prvenstvu i možete da gledate s uživanjem. Da se razumemo: Stefan nije Katai ili Ivanić, nema svojevrsno razumevanje igre veznog igrača. Može da učestvuje u građenju, ali on završava igru. To imate, ili...