Челници Партизана одлуком о подршци Столици озбиљно ризикују сопствене фотеље: Коцка је бачена!

Коцка је бачена!

Партизаново руководство подршком Илији Столици преузело је, спрам величине, цезаровски ризик, с битном разликом у односу на славног војсковођу / политичара: иза Гаја Јулија стајала је непобедива 13. легија и отворен пут ка Риму, док одлука Милорада Вучелића и Милоша Вазуре није утемељена на „успесима у Галији” (читај: уводу првенства) и, сходно вишегодишњем потопу на домаћој сцени и „последњој опомени пред искључење” од црно-белих „сенатора”, прети да постане баксузна.

„Други део” два прста за останак, како га у „офу” крсте, „јединог кривца” за минус седам у односу на Црвену звезду и, по многима, већ после четвртог кола „збогом” шампионским амбицијама, надовезао се на оставку спортског директора Ивице Илиева визионарског става с потврдом у Новом Пазару: са актуелним шефом струке нема бољитка.

Правдање најновијег поверења тренеру кипарском врелином – близином дуела са АЕК-ом у квалификацијама за Лигу Европе – представља само покушај креирања машнице на идиличној кутији (одавно не постоји), у стварности - крије куповину времена услед изостанка адекватног решења, као што би, на пример, био повратак Марка Николића и, донекле, Сава Милошевића и простор да се у случају новог неуспеха у Ларнаки пожар адресира на стручњака озбиљног раскорака с Гвардиолином филозофијом у теорији и пракси.

Ни прича о „добром и лошем полицајцу” - за и против Илије Столице - више не пије воду: генерални директор превише пута стао је уз председника да би једног дана, ако затреба, могао да тражи статус „сведока сарадника”.

Тандем црно-белих челника, као никад пре, ставио је на рулет (намеће се игра речи: због Столице) битисање у фотељама, несвестан да му је, уз све чешће критике старих и вртоглави раст нових опонената, популарност далеко испод оне (тад довољне за победу на мишиће) из 2016.

Императивни поклич Гробара „Управа, напоље!”, наслоњен на проглас са захтевом о изборима у ФК и ЈСД и најаву протестног скупа за петак без обзира на исход окршаја на Кипру, казују да за врхушку, нему и да покуша да објасни трогодишњу катаклизму и лепезу чудних потеза, Хумска 1 више није рајско острво.

Одлагање утакмице с Напретком, још један чин руковођен да се предупреди ескалација свеопштег незадовољства, припада „СОС фасцикли”: одавно не господаре компасом (Југу и Истоку је догорело) и, као што то тад обично бива, потеже се за „казино идеологијом”.

Партизанови „императори”, тврдоглавог става „Илија Столица је без обзира на уводни фијаско и чињеницу да му више не верује и војска и даље генерал”, дефинитивно су прешли Рубикон!