Čelnici Partizana odlukom o podršci Stolici ozbiljno rizikuju sopstvene fotelje: Kocka je bačena!

Kocka je bačena!

Partizanovo rukovodstvo podrškom Iliji Stolici preuzelo je, spram veličine, cezarovski rizik, s bitnom razlikom u odnosu na slavnog vojskovođu / političara: iza Gaja Julija stajala je nepobediva 13. legija i otvoren put ka Rimu, dok odluka Milorada Vučelića i Miloša Vazure nije utemeljena na „uspesima u Galiji” (čitaj: uvodu prvenstva) i, shodno višegodišnjem potopu na domaćoj sceni i „poslednjoj opomeni pred isključenje” od crno-belih „senatora”, preti da postane baksuzna.

„Drugi deo” dva prsta za ostanak, kako ga u „ofu” krste, „jedinog krivca” za minus sedam u odnosu na Crvenu zvezdu i, po mnogima, već posle četvrtog kola „zbogom” šampionskim ambicijama, nadovezao se na ostavku sportskog direktora Ivice Ilieva vizionarskog stava s potvrdom u Novom Pazaru: sa aktuelnim šefom struke nema boljitka.

Pravdanje najnovijeg poverenja treneru kiparskom vrelinom – blizinom duela sa AEK-om u kvalifikacijama za Ligu Evrope – predstavlja samo pokušaj kreiranja mašnice na idiličnoj kutiji (odavno ne postoji), u stvarnosti - krije kupovinu vremena usled izostanka adekvatnog rešenja, kao što bi, na primer, bio povratak Marka Nikolića i, donekle, Sava Miloševića i prostor da se u slučaju novog neuspeha u Larnaki požar adresira na stručnjaka ozbiljnog raskoraka s Gvardiolinom filozofijom u teoriji i praksi.

Ni priča o „dobrom i lošem policajcu” - za i protiv Ilije Stolice - više ne pije vodu: generalni direktor previše puta stao je uz predsednika da bi jednog dana, ako zatreba, mogao da traži status „svedoka saradnika”.

Tandem crno-belih čelnika, kao nikad pre, stavio je na rulet (nameće se igra reči: zbog Stolice) bitisanje u foteljama, nesvestan da mu je, uz sve češće kritike starih i vrtoglavi rast novih oponenata, popularnost daleko ispod one (tad dovoljne za pobedu na mišiće) iz 2016.

Imperativni poklič Grobara „Uprava, napolje!”, naslonjen na proglas sa zahtevom o izborima u FK i JSD i najavu protestnog skupa za petak bez obzira na ishod okršaja na Kipru, kazuju da za vrhušku, nemu i da pokuša da objasni trogodišnju kataklizmu i lepezu čudnih poteza, Humska 1 više nije rajsko ostrvo.

Odlaganje utakmice s Napretkom, još jedan čin rukovođen da se predupredi eskalacija sveopšteg nezadovoljstva, pripada „SOS fascikli”: odavno ne gospodare kompasom (Jugu i Istoku je dogorelo) i, kao što to tad obično biva, poteže se za „kazino ideologijom”.

Partizanovi „imperatori”, tvrdoglavog stava „Ilija Stolica je bez obzira na uvodni fijasko i činjenicu da mu više ne veruje i vojska i dalje general”, definitivno su prešli Rubikon!