НА ПУТУ КА ОЛИМПУ - Синанчевић дочекан у Београду: Ово је прва европска медаља, идемо ка светској и олимпијској

Вицешампион Европе у бацању кугле, Армин Синанчевић, вратио се у Србију.

Уместо да слети у планираних 16,35 часова, пред нестрпљивим представницима седме силе и извршним директором САС, Јованом Кантаром, појавио се у 19,10.

Мада је и у собу у хотелу у Баварској ушао у два сата после поноћи, због проглашења победника и обавезне анти–допинг контроле, на његовом и лицу тренера Драгана Перића није се познавао умор, већ су их красили осмеси.

– Нисам спавао практично целе ноћи. Дошао ми је у посету рођени брат Ален па смо и јутрос били по граду пре поласка на аеродром. Али умор ћу вероватно тек осетити када ме прође адреналин – причао је Армин.

А нигде више адреналина није било него у квалификацијама, посебно због чињенице да су му прва два, од три покушаја, била неуспешна.

– Наспавао сам се добро те ноћи и дошао спреман у квалификације ујутру у 10 – присетио се Армин. – Загревање сам веома добро одрадио. Имао сам хице боље од 21,15 метара, што је била норма за финале. Онда сам имао проблема с техником и направио два неуспешна покушаја. У трећем сам остварио изузетан резултат, најбољи мој у овој сезони и најбољи у квалификацијама од 21,82 метра. Отишао сам задовољан на одмор пред финале.

Квалификације су ујутру, а финале увече истог дана у 21 час.

– Било је то незгодно, али тако је на првенствима Европе. Нисам се навикао да се тако такмичим, обично је једном на дан. Морао сам да будем спреман.

Одразила су се негативно и она два јутарња преступа, која су га психички потрошила.

– Стрес ме је потрошио више него даљина од 21,82. Он ми је давао самопоуздања, јер није лако извући се из тако незавидне ситуације тако добрим хицем. Пун самопоуздања ушао сам у финале спреман да нападнем златну медаљу. Да сам у првом хицу ујутру остварио циљ, све би било лакше у финалу, сачувао бих више енергије.

Уследила је велика и неизвесна борба с моћним ривалима, победником Филипом Михаљевићем (Хрватска) 21,88 м и бронзаним Томашом Стањеком (Чешка) 21,26 Преузимали су један другом медаље да би Армин с изванредних 21,39 м и четири хица преко 21 метра, освојио сребро.

– Једно време сам био на првој позицији, па сам отишао на трећу, па се померио на другу. Било је вероватно занимљиво и за гледање. Дао сам све од себе. Србији сам донео сребрну медаљу и све најбоље што је могло да се деси, догодило се. Ишао сам на златну медаљу, али сам свакако пресрећан са сребром. Причао сам да ћу ићи на медаљу и највиши пласман, открио да сам спреман – и постигао је то дан после 26. рођендана. – Ово је прва европска медаља, идемо ка светској и олимпијској.