NA PUTU KA OLIMPU - Sinančević dočekan u Beogradu: Ovo je prva evropska medalja, idemo ka svetskoj i olimpijskoj

Vicešampion Evrope u bacanju kugle, Armin Sinančević, vratio se u Srbiju.

Umesto da sleti u planiranih 16,35 časova, pred nestrpljivim predstavnicima sedme sile i izvršnim direktorom SAS, Jovanom Kantarom, pojavio se u 19,10.

Mada je i u sobu u hotelu u Bavarskoj ušao u dva sata posle ponoći, zbog proglašenja pobednika i obavezne anti–doping kontrole, na njegovom i licu trenera Dragana Perića nije se poznavao umor, već su ih krasili osmesi.

– Nisam spavao praktično cele noći. Došao mi je u posetu rođeni brat Alen pa smo i jutros bili po gradu pre polaska na aerodrom. Ali umor ću verovatno tek osetiti kada me prođe adrenalin – pričao je Armin.

A nigde više adrenalina nije bilo nego u kvalifikacijama, posebno zbog činjenice da su mu prva dva, od tri pokušaja, bila neuspešna.

– Naspavao sam se dobro te noći i došao spreman u kvalifikacije ujutru u 10 – prisetio se Armin. – Zagrevanje sam veoma dobro odradio. Imao sam hice bolje od 21,15 metara, što je bila norma za finale. Onda sam imao problema s tehnikom i napravio dva neuspešna pokušaja. U trećem sam ostvario izuzetan rezultat, najbolji moj u ovoj sezoni i najbolji u kvalifikacijama od 21,82 metra. Otišao sam zadovoljan na odmor pred finale.

Kvalifikacije su ujutru, a finale uveče istog dana u 21 čas.

– Bilo je to nezgodno, ali tako je na prvenstvima Evrope. Nisam se navikao da se tako takmičim, obično je jednom na dan. Morao sam da budem spreman.

Odrazila su se negativno i ona dva jutarnja prestupa, koja su ga psihički potrošila.

– Stres me je potrošio više nego daljina od 21,82. On mi je davao samopouzdanja, jer nije lako izvući se iz tako nezavidne situacije tako dobrim hicem. Pun samopouzdanja ušao sam u finale spreman da napadnem zlatnu medalju. Da sam u prvom hicu ujutru ostvario cilj, sve bi bilo lakše u finalu, sačuvao bih više energije.

Usledila je velika i neizvesna borba s moćnim rivalima, pobednikom Filipom Mihaljevićem (Hrvatska) 21,88 m i bronzanim Tomašom Stanjekom (Češka) 21,26 Preuzimali su jedan drugom medalje da bi Armin s izvanrednih 21,39 m i četiri hica preko 21 metra, osvojio srebro.

– Jedno vreme sam bio na prvoj poziciji, pa sam otišao na treću, pa se pomerio na drugu. Bilo je verovatno zanimljivo i za gledanje. Dao sam sve od sebe. Srbiji sam doneo srebrnu medalju i sve najbolje što je moglo da se desi, dogodilo se. Išao sam na zlatnu medalju, ali sam svakako presrećan sa srebrom. Pričao sam da ću ići na medalju i najviši plasman, otkrio da sam spreman – i postigao je to dan posle 26. rođendana. – Ovo je prva evropska medalja, idemo ka svetskoj i olimpijskoj.