CVC фонд у шпански фудбал уложио 1,99 милијарди, а у француски 1,5 милијарди евра

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

Унију европских фудбалских савеза чине углавном европске земље (The European Football Landscape 2022) са 54 такмичења највишег ранга, 55 такмичења националног купа, 30 такмичења супер купа и 6 такмичења лига купа.

Распон играчких сезона у Европи траје од 21 до 46 недеља. Различити су и датуми почетака сезоне, први почиње Исланд који има и најкраћу сезону само 148 дана. Најдуже играју Босна и Херцеговина, Данска, Молдавија, Румунија и Србија (46 недеља или готово 11 месеци). Топ лиге Европе своје сезоне завршавају крајем месеца маја. Скоро 72 одсто европских лига имају паузу од најдуже две недеље, док само 15 европских лига игра без паузе током године. Због короне и паузе т играо се модел у коме се игра на испадање од шеснаестине финала са по две утакмице. У Лиги шампиона се годишње укупно одигра 125 утакмице што је око 15 утакмица недељно.

Поред Лиге шампиона УЕФА организује још два такмичења: Лигу Европе са 32 тима и 141 утакмицом (15 мечева недељно) и Лигу конференција са 32 тима и 141 утакмицом. Водеће европске лиге, у 2022. години, због Светског првенства у Катару, имаће паузу од 22. новембра до 22. децембра.

Лига шампиона представља најелитније европско такмичење. У њој наступају 34 земље са 32 тима подељених у 8 група од по 4 тима.

Годишње, 724 европска клуба у највећем рангу одигра 11.922 утакмице.

У 52 европске земље чланице УЕФА је регистровано 53.077 професионалних играча у 1.567 професионалних клубова. Највећи број професионалних играча има Енглеска 5.935, док је земља са највећим бројем професионалних клубова Турска 126.

Однос организатора такмичења је готово идентичан, 52% лига организују удружења, док је 48 одсто такмичења под директним надзором националних савеза. У том смислу се разликује и начин остваривања комерцијалних права клубова и лига. У 28 европских земаља комерцијална права су искључиво ствар организације лига, док се у 26 земаља овим сегментом бави национални савез.

До 2022. године приватни капитал је био само део или укупно власништво појединачних клубова и тада је шпанска Ла лига прихватила понуди да прода 8,2 одсто својих акција приватном инвестиционом фонду CVC за 1,99 милијарди еура. (извор: www.laliga.com 01.фебруар 2022.) оснивајући заједнички холдинг LaLiga Group International.

Укупна сума је подељена у неколико транши: 400 милиона еура (39 одсто) за модернизацију стадиона и инфраструктуре (плаћено већ у децембру 2021. године), - 34 одсто ће бити на располагању клубовима током лета 2022. године за покривање финансијских губитака а остатак ће се користити за међународни развој, развој производа и бренда, развој фудбалских талената, комуникацију, иновације и технологију, развој садржаја на дигиталним платформама и друштвеним мрежама.

Сличну понуду су добили и Италијани од истог фонда (CVC) за продају ТВ права у вредности од 1,7 милијарди еура где би фонд имао 10 одсто у новој заједничкој компанији која би се бавила ТВ правима италијанске Серије А али понуда није прихваћена.

У Француској Комитет парламента за културу и едукацију (коме припада спорт) је одобрио продају 10 одсто удела у компанији коју ће формирати League 1 са инвестиционим фондом CVC за продају ТВ права. Процењује се да је вредност удела око 1,5 милијарди евра. 

Немачка је средином 2022. године почела да разматра продају 25 одсто удела новој компанији која ће се бавити ТВ и маркетинг права бундес лиге.

Најчешћи насловни спонзори професионалних лига су из:

• кладионице и клађење 14 лига

• финансијске услуге 11

• остали сектори 17

Без насловних спонзора је 13 европских топ лига. Куриозитет је да је међу њима немачка Бундеслига која није продала своја права на име лиге.

У 5 земаља са највећим бројем професионалних клубова Европе спадају Русија: 95 клубова са непознатим бројем професионалних играча и Украјина 61 професионалним клубом и 2.581 професионалцем.

У структури позајмице играча просечан број играча по клубу на позајмици је 3,2 у 323 клуба (20 европских земаља). Чак 48 клубова нема играча на позајмици док постоје и клубови (5) који имају између 40 и 45 одсто играча који играју у првом тиму и на позајмици су: Боависта, Ђенова, Ротор, Фулам и Фалмакао).

У следећим табелама су приказане карактеристике лига водећих европских земаља:

Француска има посебан начин организације клубова и власништва. Само 3 од 111 клубова су joint-stock компаније (излистане на берзи) а од 17 клубова 15 су спортске професионалне организације (SASP), једна компанија на берзи (SAS), док једна припада краљевини Монака.

Немачка је позната по моделу спортске организације као компаније са власништвом 50 + 1 одсто. Пет клубова је организовано као друштва са ограниченом одговорношћу, 8 имају форму joint-stock компаније (нем. Aktiengesellschaft – AG, и Kommanditgesellschaft auf Aktien KGaA)  док је 5 клубова организовано као удружење грађана.

Италија као и друге европске земље има своју организацију привредних друштава. Пет фудбалских клубова је друштво са ограниченом одговорнишћу (SRL), док је 15 клубова организовано као joint-stock компаније (SPA)

Холандски фудбал чине 14 привредних друштава са ограниченом одговорношћу. Три клуба су удружења.

У Шпанској лиги 16 клубова су привредна друштава са ограниченом одговорношћу, док су 3 клуба удружења грађана.

Од 55 земаља чланица УЕФА само 27 земаља припада и Европској унији Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Латвија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Ирска, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска. Како се највећи број трансфера обавља између пет највећих лига: енглеска Premier League, немачка Bundesliga, шпанска La Liga, италијанска Serie A и француска Ligue 1, a Уједињено Краљевство је напустило Европску Унију 31. јануара 2020. неизвесно је какви ће бити ефекти на трансфере играча, јер је Енглеска чинила 13 одсто популације, 15 одсто ГДП и доприносила је 12 одсто у буџет Европске Уније.