CVC fond u španski fudbal uložio 1,99 milijardi, a u francuski 1,5 milijardi evra

Za Žurnal piše: Dejan Gluščević

Uniju evropskih fudbalskih saveza čine uglavnom evropske zemlje (The European Football Landscape 2022) sa 54 takmičenja najvišeg ranga, 55 takmičenja nacionalnog kupa, 30 takmičenja super kupa i 6 takmičenja liga kupa.

Raspon igračkih sezona u Evropi traje od 21 do 46 nedelja. Različiti su i datumi početaka sezone, prvi počinje Island koji ima i najkraću sezonu samo 148 dana. Najduže igraju Bosna i Hercegovina, Danska, Moldavija, Rumunija i Srbija (46 nedelja ili gotovo 11 meseci). Top lige Evrope svoje sezone završavaju krajem meseca maja. Skoro 72 odsto evropskih liga imaju pauzu od najduže dve nedelje, dok samo 15 evropskih liga igra bez pauze tokom godine. Zbog korone i pauze t igrao se model u kome se igra na ispadanje od šesnaestine finala sa po dve utakmice. U Ligi šampiona se godišnje ukupno odigra 125 utakmice što je oko 15 utakmica nedeljno.

Pored Lige šampiona UEFA organizuje još dva takmičenja: Ligu Evrope sa 32 tima i 141 utakmicom (15 mečeva nedeljno) i Ligu konferencija sa 32 tima i 141 utakmicom. Vodeće evropske lige, u 2022. godini, zbog Svetskog prvenstva u Kataru, imaće pauzu od 22. novembra do 22. decembra.

Liga šampiona predstavlja najelitnije evropsko takmičenje. U njoj nastupaju 34 zemlje sa 32 tima podeljenih u 8 grupa od po 4 tima.

Godišnje, 724 evropska kluba u najvećem rangu odigra 11.922 utakmice.

U 52 evropske zemlje članice UEFA je registrovano 53.077 profesionalnih igrača u 1.567 profesionalnih klubova. Najveći broj profesionalnih igrača ima Engleska 5.935, dok je zemlja sa najvećim brojem profesionalnih klubova Turska 126.

Odnos organizatora takmičenja je gotovo identičan, 52% liga organizuju udruženja, dok je 48 odsto takmičenja pod direktnim nadzorom nacionalnih saveza. U tom smislu se razlikuje i način ostvarivanja komercijalnih prava klubova i liga. U 28 evropskih zemalja komercijalna prava su isključivo stvar organizacije liga, dok se u 26 zemalja ovim segmentom bavi nacionalni savez.

Do 2022. godine privatni kapital je bio samo deo ili ukupno vlasništvo pojedinačnih klubova i tada je španska La liga prihvatila ponudi da proda 8,2 odsto svojih akcija privatnom investicionom fondu CVC za 1,99 milijardi eura. (izvor: www.laliga.com 01.februar 2022.) osnivajući zajednički holding LaLiga Group International.

Ukupna suma je podeljena u nekoliko tranši: 400 miliona eura (39 odsto) za modernizaciju stadiona i infrastrukture (plaćeno već u decembru 2021. godine), - 34 odsto će biti na raspolaganju klubovima tokom leta 2022. godine za pokrivanje finansijskih gubitaka a ostatak će se koristiti za međunarodni razvoj, razvoj proizvoda i brenda, razvoj fudbalskih talenata, komunikaciju, inovacije i tehnologiju, razvoj sadržaja na digitalnim platformama i društvenim mrežama.

Sličnu ponudu su dobili i Italijani od istog fonda (CVC) za prodaju TV prava u vrednosti od 1,7 milijardi eura gde bi fond imao 10 odsto u novoj zajedničkoj kompaniji koja bi se bavila TV pravima italijanske Serije A ali ponuda nije prihvaćena.

U Francuskoj Komitet parlamenta za kulturu i edukaciju (kome pripada sport) je odobrio prodaju 10 odsto udela u kompaniji koju će formirati League 1 sa investicionim fondom CVC za prodaju TV prava. Procenjuje se da je vrednost udela oko 1,5 milijardi evra. 

Nemačka je sredinom 2022. godine počela da razmatra prodaju 25 odsto udela novoj kompaniji koja će se baviti TV i marketing prava bundes lige.

Najčešći naslovni sponzori profesionalnih liga su iz:

• kladionice i klađenje 14 liga

• finansijske usluge 11

• ostali sektori 17

Bez naslovnih sponzora je 13 evropskih top liga. Kuriozitet je da je među njima nemačka Bundesliga koja nije prodala svoja prava na ime lige.

U 5 zemalja sa najvećim brojem profesionalnih klubova Evrope spadaju Rusija: 95 klubova sa nepoznatim brojem profesionalnih igrača i Ukrajina 61 profesionalnim klubom i 2.581 profesionalcem.

U strukturi pozajmice igrača prosečan broj igrača po klubu na pozajmici je 3,2 u 323 kluba (20 evropskih zemalja). Čak 48 klubova nema igrača na pozajmici dok postoje i klubovi (5) koji imaju između 40 i 45 odsto igrača koji igraju u prvom timu i na pozajmici su: Boavista, Đenova, Rotor, Fulam i Falmakao).

U sledećim tabelama su prikazane karakteristike liga vodećih evropskih zemalja:

Francuska ima poseban način organizacije klubova i vlasništva. Samo 3 od 111 klubova su joint-stock kompanije (izlistane na berzi) a od 17 klubova 15 su sportske profesionalne organizacije (SASP), jedna kompanija na berzi (SAS), dok jedna pripada kraljevini Monaka.

Nemačka je poznata po modelu sportske organizacije kao kompanije sa vlasništvom 50 + 1 odsto. Pet klubova je organizovano kao društva sa ograničenom odgovornošću, 8 imaju formu joint-stock kompanije (nem. Aktiengesellschaft – AG, i Kommanditgesellschaft auf Aktien KGaA)  dok je 5 klubova organizovano kao udruženje građana.

Italija kao i druge evropske zemlje ima svoju organizaciju privrednih društava. Pet fudbalskih klubova je društvo sa ograničenom odgovornišću (SRL), dok je 15 klubova organizovano kao joint-stock kompanije (SPA)

Holandski fudbal čine 14 privrednih društava sa ograničenom odgovornošću. Tri kluba su udruženja.

U Španskoj ligi 16 klubova su privredna društava sa ograničenom odgovornošću, dok su 3 kluba udruženja građana.

Od 55 zemalja članica UEFA samo 27 zemalja pripada i Evropskoj uniji Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Latvija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Irska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska. Kako se najveći broj transfera obavlja između pet najvećih liga: engleska Premier League, nemačka Bundesliga, španska La Liga, italijanska Serie A i francuska Ligue 1, a Ujedinjeno Kraljevstvo je napustilo Evropsku Uniju 31. januara 2020. neizvesno je kakvi će biti efekti na transfere igrača, jer je Engleska činila 13 odsto populacije, 15 odsto GDP i doprinosila je 12 odsto u budžet Evropske Unije.