Звезди је боље у Лиги Европе!

Колико је танка линија која дели победника и трагичара, срећу и тугу, у уторак увече је на својој кожи осетила вишемилионска породица Звездиних присталица.

Кад је Мирко Иванић у том 43. минуту постигао други гол, све је изгледало бајковито. Више од 50 хиљада људи на Маракани с разлогом је било у екстази, црвено-бели су једном ногом били у Лиги шампиона.

На жалост еуфорични су били и они чија је одлика у тим тренуцима морала да буде мандаринска мирноћа и самурајска концентрација. Грешку Срнића, на срећу је исправио Милан Борјан, али Кангино беспотребно солирање довели су чудесног голмана и непробојног Драговића у ситуацију да буду немоћни.

И за час се све окренуло наглавачке. Уместо да Израелци на полувреме оду потиштени и нервозни, у најгорем могућем моменту по Звезду добили су инјекцију самопоуздања. На једној страни очврсла је вера да је чудо могуће, на другој се увукао црв сумње и повећао притисак до неслућених размера.

Све после тога неумитно је добило појачане димензије. Почев од Станковићеве зебње да би Канга могао да се као против Лудогореца упеца на провокацију и добије други жути картон, преко Габончеве реакције којом је укаљао све добре ствари које је учинио, до празних батерија већине Звездиних првотимаца...

Логична последица – вода је све више ишла на воденицу Макабија, а Звезда је тражила сламку спаса. Све до тренутка кад се јунак епске победе над Ливерпулом од дреса црвено-белих опростио на начин који нико ни непријатељу не би пожелео. Живот, а спорт још чешће, нису праведни, Милан Павков је те тужне вечери жестоко то осетио на својој кожи и у сузама се опростио од оних који су се клели у њега.

И тако су, после шока и непроспаване ноћи, сви звездаши дошли до питања у последње време чувеног због Констрактиног хита: И шта ћемо сад?

На путу до одговора не треба брзати, поготово не повлачити исхитрене потезе. После вишегодишњег поста Звезда је захваљујући пре свега пословној умешности Звездана Терзића последњих година поново велика. А снажне организације, као што је сада клуб са Маракане, имају снаге да истрпе и теже ударце од овог. И увек имају спреман резервни план који ће осигурати континуитет.

Предуслови да се направи искорак ка Лиги шампиона су постојали, доведена су врсна појачања, празнина на десном боку настала одласком Гајића није попуњена, али то није разлог оваквог исхода, нити може да буде оправдање.

Каснији старт у квалификацијама него ранијих година имао је за последицу уигранију екипу и лакши пролаз прве препреке, али убедљиве победе с почетка сезоне показале су се као оптичка варка у пресудној утакмици.

Нема дилеме ни да су Станковић и његови изабраници дали све од себе. Дали су и срце и душу, неки од стреса угрозили и здравље. Имали су уз себе и несвакидашњи навијачки декор, атмосферу за пожелети. На жалост, овог пута то није било довољно.

Али, законитости спорта кажу да много фактора утиче да се све коцкице сложе у победнички мозаик. Некад квалитет није пресудан, ПСЖ и Манчестер су пример да вредност тима није гаранција успеха. Европске сезоне Манчестер ситија без круна, као и Ливерпулов старт у овој сезони је показатељ да ни најбољи фудбалери и тренер немају баш увек резултата. Успех тражи време и стрпљење и гради се корак по корак.

У ситуацији кад је из Звездиног новчаника испарило најмање 15 милиона евра тврдња да је за црвено-беле Лига Европе права мера, звучи јеретички. Економисти се, због мањег прихода, свакако неће сложити са овом тврдњом, али из спортског угла ово такмичење је за Катаија и другове свакако боље.

И најострашћенији навијачи у тренутку огромног разочарења затечени су питањем: „Да ли бисте више волели да Звезда игра на пролеће у другом по рангу такмичењу или да у елити доживи тешке ударце попут оног од Парижана?” А према свему виђеном против Макабија такви порази би се врло вероватно и догађали.

Српски шампион ће сутра на жребу бити у првом шеширу, што би требало да донесе лакши пут до места које води у осмину финала. Звезда има квалитет да се носи са Динамом из Кијева, Фенербахчеом, Нантом, Бетисом, Фејенордом, Монаком... Неопходно је да се стабилизује, сагледа ситуацију, извуче поуке и исправи пропусте. Затим да се ухвати у коштац са новим европским изазовима.

Чувена је изрека Љубе Тадића, глумачке легенде и чувеног навијача јединог српског првака Европе:

- Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е то вам је Црвена звезда.

Време патње је иза црвено-белих, уверени смо да неће дуго проћи до дана нових радости.