Zvezdi je bolje u Ligi Evrope!

Koliko je tanka linija koja deli pobednika i tragičara, sreću i tugu, u utorak uveče je na svojoj koži osetila višemilionska porodica Zvezdinih pristalica.

Kad je Mirko Ivanić u tom 43. minutu postigao drugi gol, sve je izgledalo bajkovito. Više od 50 hiljada ljudi na Marakani s razlogom je bilo u ekstazi, crveno-beli su jednom nogom bili u Ligi šampiona.

Na žalost euforični su bili i oni čija je odlika u tim trenucima morala da bude mandarinska mirnoća i samurajska koncentracija. Grešku Srnića, na sreću je ispravio Milan Borjan, ali Kangino bespotrebno soliranje doveli su čudesnog golmana i neprobojnog Dragovića u situaciju da budu nemoćni.

I za čas se sve okrenulo naglavačke. Umesto da Izraelci na poluvreme odu potišteni i nervozni, u najgorem mogućem momentu po Zvezdu dobili su injekciju samopouzdanja. Na jednoj strani očvrsla je vera da je čudo moguće, na drugoj se uvukao crv sumnje i povećao pritisak do neslućenih razmera.

Sve posle toga neumitno je dobilo pojačane dimenzije. Počev od Stankovićeve zebnje da bi Kanga mogao da se kao protiv Ludogoreca upeca na provokaciju i dobije drugi žuti karton, preko Gabončeve reakcije kojom je ukaljao sve dobre stvari koje je učinio, do praznih baterija većine Zvezdinih prvotimaca...

Logična posledica – voda je sve više išla na vodenicu Makabija, a Zvezda je tražila slamku spasa. Sve do trenutka kad se junak epske pobede nad Liverpulom od dresa crveno-belih oprostio na način koji niko ni neprijatelju ne bi poželeo. Život, a sport još češće, nisu pravedni, Milan Pavkov je te tužne večeri žestoko to osetio na svojoj koži i u suzama se oprostio od onih koji su se kleli u njega.

I tako su, posle šoka i neprospavane noći, svi zvezdaši došli do pitanja u poslednje vreme čuvenog zbog Konstraktinog hita: I šta ćemo sad?

Na putu do odgovora ne treba brzati, pogotovo ne povlačiti ishitrene poteze. Posle višegodišnjeg posta Zvezda je zahvaljujući pre svega poslovnoj umešnosti Zvezdana Terzića poslednjih godina ponovo velika. A snažne organizacije, kao što je sada klub sa Marakane, imaju snage da istrpe i teže udarce od ovog. I uvek imaju spreman rezervni plan koji će osigurati kontinuitet.

Preduslovi da se napravi iskorak ka Ligi šampiona su postojali, dovedena su vrsna pojačanja, praznina na desnom boku nastala odlaskom Gajića nije popunjena, ali to nije razlog ovakvog ishoda, niti može da bude opravdanje.

Kasniji start u kvalifikacijama nego ranijih godina imao je za posledicu uigraniju ekipu i lakši prolaz prve prepreke, ali ubedljive pobede s početka sezone pokazale su se kao optička varka u presudnoj utakmici.

Nema dileme ni da su Stanković i njegovi izabranici dali sve od sebe. Dali su i srce i dušu, neki od stresa ugrozili i zdravlje. Imali su uz sebe i nesvakidašnji navijački dekor, atmosferu za poželeti. Na žalost, ovog puta to nije bilo dovoljno.

Ali, zakonitosti sporta kažu da mnogo faktora utiče da se sve kockice slože u pobednički mozaik. Nekad kvalitet nije presudan, PSŽ i Mančester su primer da vrednost tima nije garancija uspeha. Evropske sezone Mančester sitija bez kruna, kao i Liverpulov start u ovoj sezoni je pokazatelj da ni najbolji fudbaleri i trener nemaju baš uvek rezultata. Uspeh traži vreme i strpljenje i gradi se korak po korak.

U situaciji kad je iz Zvezdinog novčanika isparilo najmanje 15 miliona evra tvrdnja da je za crveno-bele Liga Evrope prava mera, zvuči jeretički. Ekonomisti se, zbog manjeg prihoda, svakako neće složiti sa ovom tvrdnjom, ali iz sportskog ugla ovo takmičenje je za Kataija i drugove svakako bolje.

I najostrašćeniji navijači u trenutku ogromnog razočarenja zatečeni su pitanjem: „Da li biste više voleli da Zvezda igra na proleće u drugom po rangu takmičenju ili da u eliti doživi teške udarce poput onog od Parižana?” A prema svemu viđenom protiv Makabija takvi porazi bi se vrlo verovatno i događali.

Srpski šampion će sutra na žrebu biti u prvom šeširu, što bi trebalo da donese lakši put do mesta koje vodi u osminu finala. Zvezda ima kvalitet da se nosi sa Dinamom iz Kijeva, Fenerbahčeom, Nantom, Betisom, Fejenordom, Monakom... Neophodno je da se stabilizuje, sagleda situaciju, izvuče pouke i ispravi propuste. Zatim da se uhvati u koštac sa novim evropskim izazovima.

Čuvena je izreka Ljube Tadića, glumačke legende i čuvenog navijača jedinog srpskog prvaka Evrope:

- Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje. E to vam je Crvena zvezda.

Vreme patnje je iza crveno-belih, uvereni smo da neće dugo proći do dana novih radosti.