Mицић на месту лепших и чистијих успомена

Метро станица ”Чешхоморавска” изгледа једнако добро као пре девет година. Излаз ”О2” једнако постепено нуди поглед на лепу, модерну арену. И у њој су опет били окупљени најбољи - као 2013. године.

Разлика је само што су тада у питању били најбољи 19-годишњи (и млађи) кошаркаши света. Сада у О2 Арени наступају најквалитетнији европски играчи.

Оно што је заједничко за те две ере – колико је година прошло можемо то тако окарактерисати – јесте дрес Србије и даље носе Никола Јокић, Никола Милутинов и Василије Мицић. Тада су освојили сребро, одмах из Американаца. Сада би исто било огроман успех, али они циљају нешто више.

Мада, пре девет година би Мицића у овом набрајању (иако нам није било ни на крај памети да овде сортирамо тројицу мајстора) аутоматски поменули првог. Био је највећа звезда те јуниорске селекције, био у идеалној петорци...

- Јока није био баш добар као сада – смеје се Мицић сећајући се да је сада двоструки МВП НБА лиге тада почињао са клупе.

Додуше, имао је неке сјајне утакмице у каснијој фази, подсећамо Васу.

- Процветао је баш против Американаца, сећам се. Лепо је то, знате. Када причам са другарима, више коментаришем те године кад смо били клинци него садашњост у којој смо успешни. Тада је све било лепше, чистије, са више дружења – додаје момак који од тада није играо у главном граду Чешке.

У тој генерацији били су још Стефан Пот, Јован Новак, Милош Јанковић, Душан Кутлешић, Лука Анђушић, Никола Јанковић, Михајло Андрић, Огњен Добрић и Ђоко Шалић.

- Нажалост, нисмо сви направили врхунске каријере из те селекције, али доста момака игра са успехом. Драго ми је што смо нас тројица стасали у неке од носиоца. За мене лично било је изузетно важно то првенство, јер сам се тада вратио из тешке повреде колена. Испоставило се да сам се после прикључио и Дудиној сениорској екипи. Много ми је значило све то. А и после, кад смо схватили колико су озбиљни били ти играчи из Америке, јасно нам је било да можемо много тога да понудимо.

Били су ту и Дарио Шарић, Данте Ексум...

- Ма цела генерација је била у врху драфта! Мада су се неки исповређивали, али је било баш јако првенство. Па Американци су имали Маркуса Смарта, Ерона Гордона, Монтреза Херела, Најџела Вилијамса-Госа... Мајк Тоби им је био последњи играч – насмејао се још једном Васа којем је, било је то више него очигледно, пријала тема која ће му скренути мисли са свакодневице.

Али, неко је морао све да поквари. Неко смо били ми који смо из те 2013. причу преселили девет година у будућност.

- Немам нека велика очекивања даље од почетка, од првих утакмица. Коначно смо оформили ростер, било је доста турбулентно због сплета несрећних околности са повредама. Увек играмо са оним што је расположиво. То је најбоље. Све екипе у Прагу су врло незгодне на једну утакмицу и знајући да ће њихова мотивација бити највећа управо против нас, само нас чини опрезнијима. И може да буде јако корисно у смислу уигравања и адаптирања.

Многи мисле да је Србија толико боља у групној фази да може да се планира већ наредна рунда.

- Уопште не размишљам о томе. Нисам песимиста, напротив. Ове две званичне утакмице које смо одиграли су биле показатељ и нама за наук да после прве мора да се стане, да се анализира урађено и полако се припреми за другу. Иако је унапред већ било мишљење да ћемо лако добити Турску против Грчке, видели смо сви да може свашта да се деси.