Micić na mestu lepših i čistijih uspomena

Metro stanica ”Češhomoravska” izgleda jednako dobro kao pre devet godina. Izlaz ”O2” jednako postepeno nudi pogled na lepu, modernu arenu. I u njoj su opet bili okupljeni najbolji - kao 2013. godine.

Razlika je samo što su tada u pitanju bili najbolji 19-godišnji (i mlađi) košarkaši sveta. Sada u O2 Areni nastupaju najkvalitetniji evropski igrači.

Ono što je zajedničko za te dve ere – koliko je godina prošlo možemo to tako okarakterisati – jeste dres Srbije i dalje nose Nikola Jokić, Nikola Milutinov i Vasilije Micić. Tada su osvojili srebro, odmah iz Amerikanaca. Sada bi isto bilo ogroman uspeh, ali oni ciljaju nešto više.

Mada, pre devet godina bi Micića u ovom nabrajanju (iako nam nije bilo ni na kraj pameti da ovde sortiramo trojicu majstora) automatski pomenuli prvog. Bio je najveća zvezda te juniorske selekcije, bio u idealnoj petorci...

- Joka nije bio baš dobar kao sada – smeje se Micić sećajući se da je sada dvostruki MVP NBA lige tada počinjao sa klupe.

Doduše, imao je neke sjajne utakmice u kasnijoj fazi, podsećamo Vasu.

- Procvetao je baš protiv Amerikanaca, sećam se. Lepo je to, znate. Kada pričam sa drugarima, više komentarišem te godine kad smo bili klinci nego sadašnjost u kojoj smo uspešni. Tada je sve bilo lepše, čistije, sa više druženja – dodaje momak koji od tada nije igrao u glavnom gradu Češke.

U toj generaciji bili su još Stefan Pot, Jovan Novak, Miloš Janković, Dušan Kutlešić, Luka Anđušić, Nikola Janković, Mihajlo Andrić, Ognjen Dobrić i Đoko Šalić.

- Nažalost, nismo svi napravili vrhunske karijere iz te selekcije, ali dosta momaka igra sa uspehom. Drago mi je što smo nas trojica stasali u neke od nosioca. Za mene lično bilo je izuzetno važno to prvenstvo, jer sam se tada vratio iz teške povrede kolena. Ispostavilo se da sam se posle priključio i Dudinoj seniorskoj ekipi. Mnogo mi je značilo sve to. A i posle, kad smo shvatili koliko su ozbiljni bili ti igrači iz Amerike, jasno nam je bilo da možemo mnogo toga da ponudimo.

Bili su tu i Dario Šarić, Dante Eksum...

- Ma cela generacija je bila u vrhu drafta! Mada su se neki ispovređivali, ali je bilo baš jako prvenstvo. Pa Amerikanci su imali Markusa Smarta, Erona Gordona, Montreza Herela, Najdžela Vilijamsa-Gosa... Majk Tobi im je bio poslednji igrač – nasmejao se još jednom Vasa kojem je, bilo je to više nego očigledno, prijala tema koja će mu skrenuti misli sa svakodnevice.

Ali, neko je morao sve da pokvari. Neko smo bili mi koji smo iz te 2013. priču preselili devet godina u budućnost.

- Nemam neka velika očekivanja dalje od početka, od prvih utakmica. Konačno smo oformili roster, bilo je dosta turbulentno zbog spleta nesrećnih okolnosti sa povredama. Uvek igramo sa onim što je raspoloživo. To je najbolje. Sve ekipe u Pragu su vrlo nezgodne na jednu utakmicu i znajući da će njihova motivacija biti najveća upravo protiv nas, samo nas čini opreznijima. I može da bude jako korisno u smislu uigravanja i adaptiranja.

Mnogi misle da je Srbija toliko bolja u grupnoj fazi da može da se planira već naredna runda.

- Uopšte ne razmišljam o tome. Nisam pesimista, naprotiv. Ove dve zvanične utakmice koje smo odigrali su bile pokazatelj i nama za nauk da posle prve mora da se stane, da se analizira urađeno i polako se pripremi za drugu. Iako je unapred već bilo mišljenje da ćemo lako dobiti Tursku protiv Grčke, videli smo svi da može svašta da se desi.