.jpg)
Данас са Холандијом, у четвртак за девето или 11. место и за српске ватерполисте ће Европско првенство бити завршено, два дана пре званичног краја. Дан за пласман у врху је субота али у том врху, неће бити Србије. Ни близу, тачније биће далеко колико никад у историји није била. Од распада СФРЈ очајно је било на Олимпијским играма у Атланти 1996. са осмим местом и седмом позицијом на Светском првенству у Барселони.
Наредних дана биће Савић и компанија на мети критика. Са правом јер минули рад и врхунски резултати не дају право да се у две најважније утакмице одигра квалитетно укупно четири минута и то последња против Француске. Нећемо да губимо време на Израел и Словенију, нижеразредне саставе чак и за нашу Супер лигу. Друга је ствар што ће у тим критикама предњачити ботови, форсираће се судбина Партизанове школе, помињати све и свашта често без покрића али време неуспеха мора и то да трпи.
Будимпешта, Стразбур и Сплит су нас спустили на земљу. Колико год то звучало фразеолошки, демагошки, можда и није лоше. Јер растрзани између амбиција и реалног стања српски ватерполисти су се потпуно погубили. Остали без идеје, система, одбране , напада али највише без одлучности да искрваре за победу. Истина та одлучност је била некако присутна против Француза али само зато јер је ривал био свестан да се не пита пуно. Да се пита онолико колико му и оваква Србија даје. На жалост дала му је толико да је Мандићев коментар дат медијима ЛЕН све рекао:
- Само једна реченица, најтежи дан у историји српског ватерпола.
Погледајмо и неки пресек ствари који су допринели оваквом резултату. Без жеља да будемо сто посто тачни али је јасно да по доласку у Београд мора да се добро види где је Србија сада. Рекосмо, далеко од врха али паметан не прави грешке два пута. Сплитска срамота ће проћи напорним радом, али тешко да ће се заборавити.
Лако је бити генерал али све ствари добро анализирати, увидети грешке, тражити начин за њихов исправак и ићи даље.
1. ПРИТИСАК И САМОПОУЗДАЊЕ
Тражећи своје место под сунцем нова репрезентација, уз рад у жељеним условима, није током читавог лета успевала да се избори са притиском. Наметнули су га сами себи желећи да буду достојни наследници претходника, ненавикнути да заједнички играју шок утакмице, улазили су у нервозу која је резултирала сталним јурењем минуса против Хрватске у четвртфиналу СП, дебаклом против Мађара на ЕП и коначним сломом против Француза који су се далеко лакше изборили са својим притиском. Ни једна велика утакмица није добијена.
Стални натписи и поруке да ова селекција није велики тим, да тражи време да би стигла до неких висина, нису утицали на оптимистичне изјаве попут „идемо на медаљу, побеђујемо, Србија се пита. Претерано и без аргумената у овом тренутку.
Уместо да су се сами растеретили и одиграли слободно без страха да ће бити критике на игру и резултат, ушли су у маказе између најављених жеља и реалних могућности. Ту победе нема.
2. ЈАКШИЋ, ЛАЗИЋ И МАНДИЋ
Никола Јакшић се повредио почетком јула у Будимпешти и није стигао да се опорави ни после 40 дана. Ђорђе Лазић има проблем са леђима и његов боравак на припремама се сводио на пливање. Душан Мандић, суочен са породичним здравственим проблемима, нетренирања, дошао је у прилику да буде човек у којег су упрте очи нације а он је километрима далеко од онога што треба да буде.
Са њима тројицом оптимално припремљених било би другачије. Колико, питање је али је јасно да би процес стварања снажне екипе био бржи јер њихова права класа је више од 25 посто снаге екипе.
3. ИГРАЧКИ КАДАР
Овај састав је оно што Србија има. После Подгорице Савић више није рачунао на Дедовића, после Стразбура на Суботића, после турнира у Сасарију на Лукића. Трофејни селектор има право на став, резултати му то дају за право и биће инетерсантно видети какви ће избори бити наредне сезоне јер је јасно да неки играчи не могу да пробију психолошку баријеру и у репрезентацији буду на нивоу клубова. Други проблем је што много простора нема.
Немају клубови неке играче који би могли да се прикључе овом саставу плус повређенима. Млађе селекције постижу добре резултате али њу њихови квалитетни ватерполисти још увек зелени за највеће испите.
И треће је атмосфера. Она бар у базену није била на потребном нивоу. Желела се примена пароле „сви за једног....“, али...
4. СТРУКА
Савић је знао у шта улази после Токија. Јавност би тешко прогутала оправдан став да је потребно време, да ће порази бити неминовни. Али, чак и да је то прогутала нико не би прихватио онакву неборбеност као против Мађара или недостатак система у игри, брзоплетост, катастрофалног играча више против Француза. Када паднеш часно све је другачије, овако боли много више.
Не бранећи Савића, мора да се каже да је селектор играо све време. И на тренинзима и на базенима је давао све од себе. Да ли су нови играчи, без обзира колико га познавали били спремни и способни на сарадњу са његовим ауторитетом остаје да се види. Неки његови потези чинили су да контакт буде што бољи али се са трибина јасно видело да оно што Савић прича базен не чује. Та поправна комуникација ће бити битна ставка у наредном периоду.
5. МОМЕНАТ ОПРОШТАЈА
Уз дужно поштовање шесторици величанствених остаје у ваздуху питање да ли је изабран прави моменат за њихов спектакуларни опроштај. Против јаке Италије, на припремном турниру, били су у центру пажње док се у главама наследника формирала покушавала да формира Сплитска прича. Можда је савез могао да одреди и други термин, јер кад није урађено до 20. августа никад не би било касно. Али то је у целој причи мањи проблем.
6. ГДЕ ЋЕМО, ШТА ЋЕМО, КАКО ЋЕМО
Да ли је лето 2022. било варљиво попут оног из 68. остаје да се види. Тек организација и струка немају ни дан времена за одмор. Креће се од нуле. Овај моменат тражи окупљање свих, стављање под једну капу са јасном стратегијом како напред.
До Париза следе још три такмичења, једно европско и два светска првенства. Довољно да се са правим припремним решењима репрезентација врати у елиту.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
