.jpg)
На терену емитују толико сличности да су, на неки судбоносни начин, морали да крену супротним стазама. Двојица фајтера и победника рођени су у размаку од две године. Али рођени су и унутар граница које су их одредиле као вечне ривале.
Или можда не баш вечне?
Владимир Лучић и Никола Калинић. Годинама се на њих гледа као на антиподе. Или један, или други. Шампион са Партизаном, шампион са Црвеном звездом. У репрезентацији Калинић 2014, 2015, 2016. и 2020, Лучић 2017 и 2019.
Иста ера, иста позиција, иста држава, исти победнички менталитет... Може бити само један?
Или, можда, не мора баш само један?
Сплетом околности, Калинић и Лучић су заједно изашли на терен Београдске арене, 25. августа. Тих 20.000 људи уживо и још ко зна колико преко ТВ, видели су нешто ново. Нешто... Изванредно.
Калинић на тројци, Лучић на четворци. Искакања, преузимања, удвајања. Можемо да замислимо како Јанису Адетокунбу пролази кроз главу: ”Колико је ових истих?”
Стравична борбеност, чврстина, дуге руке, покретљивост, знање, искуство... Тандем који нико није сањао, постао је тандем о којем сви сањају.
- То јесте драж и лепота играња у репрезентацији. Да смо у прилици да уз све окршаје које иначе водимо током каријере, будемо у прилици да играмо заједно – седимо са Владимиром Лучићем у хотелу ”Мериот”, дан након што се разбио по паркету О2 арене, уз болове устао и онда желео да настави утакмицу против Израела. Капитен репрезентације наставља:
- Никола и ја смо такмичари, неко ко даје све од себе у сваком минуту, сваке утакмице. Зато је и нормално да кад се састанемо, буде стварно интензивно, жестоко. Верујте, искрено сам се радовао сваком нашем дуелу. То је оно због чега играш. Изазов. Он је из мене извлачио максимум, а чини ми се да је тако било и у супротном смеру.
Ваљда је занимљив осећај одједном добити великог (да не будемо претенциозни и кажемо највећег) ривала за саборца.
- Да, слажем се да добро изгледамо у тандему. Када смо заједно на паркету, с обзиром да имамо сличне карактеристике, капирамо се лако. Дефанзивно не морамо много да комуницирамо, у најкраћем могућем периоду схватимо шта нам је чинити, што је сигурно велики квалитет – истиче капитен Србије.
БАРСЕЛОНА ЈЕ ЗВАЛА, АЛИ ОН БИ МОРАО У БАЈЕРН
Поставља се питање да ли највећи европски клубови сада гледају репрезентацију Србије на Евробаскету и питају се ”зашто нам није пало на памет да упаримо ову двојицу крила!?”
- Можда је неко и хтео, али је наш избор где ћемо да играмо. Рецимо, ја сам имао понуде Барселоне овог лета, али сам остао у Бајерну. Никола је, опет, као један од циљева у каријери имао да игра у Барси, где је сада остварио своје снове. Не знам да ли су генерални менаџери размишљали. Можда су и могли. Али само Бајернов – насмејао се Лучић.
Две тројке су постале тројка и четворка. Два крила су постала крило и крилни центар. Мало више је ту морао да се прилагођава Лучић који се попео позицију више, мада на терену, уз сва преузимања, не можемо да се закунемо ко шта ту игра.
- Сада сам у репрезентацији искључиво на позицији четири. Мада, у модерној кошарци су се позиције изгубиле. Ово је први пут да сам апсолутно на позицији четири. Припремни период је био много важан за привикавање. Посебно дефанзивно, у одбрани од пикенрола, да препознајем нападачке кретње и где да се постављам. Кале је остао на позицији чистог крила. Квалитет је што и он и ја нисмо играчи чији учинак се одсликава кроз статистику. То је, уствари, квалитет целог нашег тима, што смо сви спремни да се подредимо колективу. За све нас је најважнији резултат и то се види – прича Владимир Лучић.
Изостанак подударања у репрезентативним акцијама, оставио је ову двојицу момака са опцијом да у четврту деценију живота и другу активног бављења кошарком на највишем нивоу, овог другог гледају само као ривала.
Плус, један је био капитен Партизана, други ас Звезде, тако да је и јавност ту поларизована.
- То је већ индивидуално питање. Ја свакако не доживљавам то тако. Ривалитет сигурно постоји када дође до индивидуалних окршаја у екипама. Нула ривалства у репрезентацији. Највећи део времена смо заједно. Нисмо ни на истој позицији, обојица имамо велику минутажу. А што се тиче јавности... Ми смо представници те две стране. И то је неизбежно с обзиром на менталитет нашег народа, страст према спорту, Звезди и Партизану. Увек ће једна страна фаворизовати њега, друга мене. Исто тако ће нас и критиковати. Са тим сам научио да живим од када сам постао пунолетан.
Слободан Дедеић, директор кастинга за бројне познате филмове, током необавезног разговора рекао је да у једној сцени никако не смеју да буду двојица глумаца који слично изгледају. Помешаће их, нико их неће упамтити...
У репрезентацији Србије, двојица сличних имају таман толико различитости да ће сви да их упамте. И то на највећој сцени.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
