Кинеска Суперлига млађа верзија Премијер лиге

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

Енглеска Премијер Лига је једна од водећих фудбалских клупских лига у свету, креирајући јединствени бренд модерног глобалног фудбала у коме наступају неки од најталентованијих и најмлађих светских играча.

Кинеска Супер Лига (КСЛ) постаје врло атрактивна за стране играче и водеће светске тренере политиком високих трансфера уз отворену и значајну подршку исказану у владиној стратегији за успех националне репрезентације.

Од 1992. енглеска Премијер лига је најављена као водећа професионална фудбалска клупска лига у свету. Настаје одлуком фудбалских клубова који су се такмичили у фудбалској лиги прве дивизије, из 1888 године, о формирању новог бренда Енглеске фудбалске лиге (ЕФЛ). Највећи пословни успех лига бележи 2018. године потписивањем рекордног уговора о продаји ТВ права за период 2019-20 на годишњем нивоу од 3,1 милијарду фунти са светским телевизијским конгломератима Скај и БТ груп.

Разлог овако високо реализованог уговора лежи у томе што се Премијер лига преноси на 212 територија (који имају процењено 643 милиона домаћинстава) са потенцијалним ТВ аудиторијумом од 4,7 милијарде гледалаца. Лигу је основало 22 члана и функционише као корпорација чије су власници 22 клуба. Сваки члан је акционар који има право гласа у управљању.

Од дана оснивања само је седам клубова освојило шампионску титулу: Манчестер Јунајтед 13 пута, Манчестер Сити 6, Челси 5, Арсенал 3 и по једном Блекбурн, Лестер и Ливерпул.

Финансијски Премијер лига остварује највећи промет од укупно 2,48 милијарди евра. Двадесет клубова лиге се нашло на листи Football Money League.

Премијер лига је такође највећи спортски програм у Азији, кроз уговоре са Оптус телекомјуникејшн у Аустралији, Стар спортс у Индији, Супер спортс у Кини, али и ДАЗН у Канади,  Ен-Би-Си спортс у САД, Суперспорт у Африци, Канал плус у Француској, Скај спорт у Немачкој, Меч TВ у Русији, Скај спорт у Италији, Илевен спорт у Португалији, ДАЗН у Шпанији, beIN у Турској, НЕНТ у нордијским земљама, И-ес-пи-ен Бразил и Фокс спорт у Бразилу,  Мексико у Централној Америци.

Премијер лига се играла на 58 стадиона од њеног формирања. Након Хилбороу катастрофе на основу извештаја Тејлорове комисије сви стадиони су без заштитне ограде и само са седећим местима. Просечан капацитет енглеских стадиона премијер лиге је 40.302 места, а на пример просечна посета у сезони 2016/17 је била 35.838 гледалаца.

Професор Сајмон Чедвик истиче да европски клубови користе различите стратегије и иницијативе да досегну потенцијално велике глобалне базе навијача у Азији и на Америчком тржишту.

Енглеска премијер лига је 2008. године увела глобални пројекат под називом „39. утакмица” у којој ривали из лиге играју утамицу у далекој Азији. Заузврат град домаћин је плаћа трошкове и бонусе клубовима због промоције фудбала (и наравно Премијер лиге). Истовремено се организују предсезонске турније (најчешће су то радили Манчестер јунајтед и Бајерн Минхен). Да би се након тога остваривали великих трансфера (Дрогба и Ањелка међу првима, затим и остали). Бајерн Минхен је направио партнерство са Али Бабом преко чије платформе су се продавали сувенири – сама платформа је имала око 550 милиона корисника. Власници Манчестер Јунајтеда породица Глејзер је прво излистала акције клуба на Сингапурској берзи (2011. године) пре преласка на Њујоршку, док је Челзи је имао дугогодишњи уговор са Самсунгом.

По коефицијенту АФК постоје „Пет великих азијских лига” – Кинеска, Катарска, Корејска, УАЕ и Иранска лига (Chinese Super League (China), Qatar Stars League (Qatar), K-League (Korea Republic), UAE Arabian Gulf League (UAE) and Persian Gulf Pro League (Iran) (AFC, 2019).

Кинеска Супер лига постаје све више атрактивнија и интересантнија, а посебно за стране играче и тренере са светским реномеом. Кинески државни врх је фудбал идентификовао као кључан у националној стратегији која настоји да изгради спорт, користећи игру за промоцију здравих стилова живота и – изнад свега – стварање репрезентације која ће освојити Светско првенство до 2050. године.

У даљем раду се анализирају подаци о посети утакмицама, приходима од продаје карата, утицају друштвених медија, власништву клубова за три завршена сезоне: 2015/16, 2014/15 и 2013/14 пре пандемије.

Премијер лига је приватна корпоративна лига коју чине енглески клубови док кинеском Супер лигом управља кинеска држава.

У Кинеској супер лиги посета стадионима по сезони расте 10 одсто и прети да ће ускоро престићи Премијер лигу.

Основни приходе премијер лигаша је колективна продаја ТВ права. Клубови премијер лиге воде избалансирану комерцијалну политику којом желе да максимизују приходе, повећају приступачност навијачима широм света и изграде позитивну атмосферу кроз присуство на друштвеним мрежама и видео скрининг платформе.

Премијер лига тренутно има више од 340 комерцијалних партнерстава, у просеку 17 по клубу. Поређења ради, клубови кинеске Супер лиге имају 114 успостављених партнерстава, у просеку седам по клубу. У оквиру овога постоје широки диспаритети који одражавају степен до којег игру у Кини воде конгломерати и владе, као и комерцијални утицај.

Ове две лиге имају више заједничког него што се на први поглед чини, иако се ниво зрелости сваке лиге знатно разликује: обоје се суочавају са изазовом у управљању одговарајућим нивоом страног утицаја и улагања. Из различитих разлога и у различитим начинима, обе лиге се суочавају са заједничким изазовима у ангажовању домаће корисничке базе навијача и развој аутохтоних талената. У различитим степенима, обоје имају изазове у погледу етике и усклађености.

Премијер лига је „старија” у овом упоредном прегледу, тржишта су дуже успостављена, самопроглашена као „најбоља лига у свету” поседујући неке од најлегендарнијих фудбалских брендова и најбољи избор менаџера и тренера.

Кинеска супер лига је релативно млађа верзија Премијер лиге, подржана владином стратегијом да је приоритет успех националног тима.

У Премијер лиги стадиони су скоро испуњени до пуног капацитета, телевизијски приход утростручен у последњих 10 година. Водећи клубови све више усвајају софистицирани модел партнерства за управљање комерцијалним уговорима.

Кинеска Супер лига генерише далеко мање прихода и посету утакмицама.  Кинеска влада подржава десетогодишњом стратегијом лигу уз значајне локалне инвестиције. Кинеска Супер лига је много више приступачнија за локалне навијаче и самим тим има много већи потенцијал раста. Укупна посећеност кинеске Супер лиге порасла је за више од 10 одсто по сезони од 2014. до 2016. године.

Кинеска Супер лига има просечан капацитет стадиона од 46.000 док Енглези имају капацитет нешто више од 37.000 по стадиону за Премијер лигу. Гледање уживо елитног професионалног фудбала у кинеској Супер лиги је такође приступачније са просечним ценама улазница између 0,3 одсто и 4 одсто расположивог дохотка у Кини. Насупрот томе, просечне цене карата за утакмице Премијер лиге чине између 2,3 одсто и 6 одсто од  расположивог дохотка у Великој Британији али је Премијер лига просечно распродала 96 одсто карата.

У Енглеској постоје ризици управљања, одржавање атмосфере утакмице, ризик да су карте за млађе навијаче прескупе, односно како постићи приступачне понуде за гостујуће навијаче.

У комуникацији на друштвеним мрежама у Премијер лиги доминира 5 клубова: Манчестер јунајтед, Челси, Арсенал, Ливерпул и Манчестер сити (ових пет клубова покрива 86 одсто активности).

У кинеским друштвеним мрежама такође доминирају водећи клубови:  шестоструки победник лиге Гуангџоу Евергранде, Шандонг Луненг, Пекинг Гуоан, Тјањин ТЕДА и Шангај Гренланд Схенхуа. Заједно имају 71 одсто свих активности Супер лиге укључујући Сино Веибо. Гуангжоу Евергранде, Шангај Гренланд Шенхуа и Пекинг Гуоан имају најбољу продају карата. Шандонг Луненг и Тјенђин ТЕДА је имала слабију продају, показујући да је релативно јако онлајн присуство не мора нужно испунити стадион.

У сегменту комерцијалног партнерства Кинеска Супер лига има 12 партнера. Глобални амбасадор бренда је Павел Недвед, а постоји и стратешко партнерство са ИМГ-ом, који подржава комерцијални развој лиге.

Премијер лига тренутно има пет категорија партнера. Топ партнери су:

• Barclays – бренд број 2 за платне картице - 25,9 милиона картица.

• Cadbury – бренд број 1 кондиторских производа, са малопродајом од 2,1 милијарде долара

• Carling -  број 1 бренд пива - 596 милиона литара годишње.

• EA Sports FIFA – бренд број 2 софтвера за видео игре са малопродајом од 189 милиона УСД.

• Nike – бренд број 1 спортске одеће-  са малопродајом од 1,7 милијарди УСД

• TAG Heuer - девети бренд сатова у свету - 39 милиона УСД у малопродаји

У односу на партнерства на нивоу клубова Премијер лига има много етаблиранији софистициранији и сегментиранији приступ, са просечно 17 комерцијалних партнерстава по клубу. По броју партнерства је Манчестер јунајтед има 57 различитих партнерстава. Партнерства се често сегментирају по категорији и тржишту, а географска подела омогућава сегментацију, па чак и више партнера у оквиру многих категорија. Списак партнерстава Манчестер јунајтеда стално расте.Поред Јунајтеда следећи клубови са највише партнера су Манчестер сити (39) и Лестер Сити (30).

Кинески суперлигашки клубови имају 114 јавно објављених партнерства, са просеком од седам по клубу. Hangzhou Greentown и Shijiazhuang Ever Bright имали су само по једно комерцијално партнерство.

Еуромонитор интернешнал у свом истраживању предвиђа три могућа сценарија будућности кинеског фудбала:

Кинески пут - Успех кинеске репрезентације подиже посету утакмицама, нове преносе и могућности нових партнерства са кинеском суперлигом. План је да 2050. године Кина игра у полуфиналу и финалу светског првенства

Колаборативна сарадња - Фудбал у Кини наставља да расте уједначеним темпом, али тако да не прети већ успостављеним лигама. Различити основни покретачи раста кинеске Супер лиге и Премијер лиге налазе заједнички језик уз опцију да талентовани кинески играчи заиграју у Премијер лиги. Кинеска супер лига постаје регионално доминантна као бренд и медијски атрактивна. Заједнички глобални турнири.

Формула Фудбал - Успех кинеске репрезентације на великом турниру иницира успех кинеске Супер лиге и њене врхунске клубове. Врхунски клубови у Енглеској и Европи траже нове могућности за повећање прихода, укључујући формирање глобалне „супер лиге”.