Није први пут. Сећамо се бројних играча, што домаћих, што странаца, који су поклекли пред Београдом. Није то неко чудо – кажемо и Алену Смаилагићу, рођеном Београђанину који, међутим, важне године у развоју пре свега личности није провео код куће, већ у далеком свету. Једним од најдаљих светова, заправо. У Сан Франциску.
- Ваљда није... Али сада ће све бити другачије – каже и даље тек 22-годишњи момак из Котежа који је у каријери играо и тренирао док су око њега били Стеф Кари, Дрејмонд Грин, Клеј Томпсон...а онда се вратио у Србију и обукао дрес Партизана.
Сада, годину дана након што је постао првотимац црно-белих, стоји на центру Београдске арене и изгледа другачије. Озбиљније. Зрелије.
Нажалост, изгледа и као човек којем је задња ложа одузела прилику да се такмичи уз саиграче, очигледно, неколико месеци. А био је са репрезентацијом, био и на припремама Партизана...
- Не знам ни сам шта се десило. Нити ме сада занима. Желим само да се вратим што пре на терен – разочаран је Смаилагић ситуацијом са повредом задње ложе.
Није мислио да је толико озбиљно као што се испоставило. Снажни момак је осећао нешто, али је отресао тај проблем као обруче приликом снажних закуцавања.
Феноменални односи
О екипи?
- Нећу да причам играчки, јер је то свима јасно. Али, ова екипа је стварно феноменална. Сваки појединац је сјајан, односи су изванредни, нема лоших речи. Само подршка једних према другима.
- Осетио сам раније неко затезање, али ништа то није било страшно. Гурао сам кроз ту нелагодност. Међутим, магнетна резонанца показала је...
Прогноза када ће навијачи Партизана - њих барем 11.000 са преплатним улазницама, а у реалности очигледно доста више – моћи да виде Смаилагића на терену, изгледа, још не постоји.
- Не да ја знам – одговара Ален. - Радим терапије, вежбам, покушавам да ојачам ноге и доведем се у што боље стање пре него што будем могао да заиграм.
Да скаче као што је било прошле године на почетку сезоне. Пре него што су га исекле повреде...
- Па, можда и...
И неке друге препреке.
- Било је свега. Да, постојала је и повреда, али је био и проблем са прилагођавањем. Сигуран сам да ће ове године бити много лакше, како тиму, тако и мени.
Кад каже прилагођавање, Ален мисли на промену начина живота. Из НБА лиге, повратак у родни град.
- После четири године у Америци вратио сам се у Београд. Имао сам и мало луду главу. То се сада смирило. Примећујем веома велику промену код себе. Надам се напретку на сваком нивоу – поручује Смаилагић.
Када људи примете промене у себи, вероватно значи да су прихватили савете, дошли одређене спознаје... Дакле, постали зрелији.
- Осећам да сам зрелији – одговара Смаилагић и наставља: - А и глава ми је читава. Боље и лакше размишљам, знам јасно шта сме, шта не сме. Ушао сам у систем који није толико тежак, али играчу који дуго није био овде, а још је млад, било је потешкоћа.
Сада глава треба да победи највећу препреку – огромну жељу да истрчи на терен и помогне саиграчима.
- Већ је сада тешко зауставити се да не излетим – смеје се Смаилагић и препричава излазак на паркет из тунела током „медија дана“ црно-белих. - Мислио сам да ћемо да истрчимо из тунела, већ сам био спреман да се залетим, иако не би смео. Биће ми тешко, али ћу успети да прегурам и онда, надам се, помоћи тиму кад се вратим.
Обрадовићево стрпљење се не види преко ТВ-а
Прошле године, у ово време, питали смо Алена Смаилагића каква ће му бити улога у тиму. Да ли ће бити петица – како су га видели Вориорси у НБА – или четворка? Почео је као центар, потом је пребачен на крилног центра...
- Помало сам био и на тројци – додаје снажни момак. - Буде можда мало конфузно, али Жељко Обрадовић је такав стручњак да те одвоји са стране, објасни ти, нацрта... Има стрпљења за све нас, није то као што делује на ТВ, много је другачији приватно. Хоће да извуче максимум из свакога и веома је стрпљив са нама.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
