Nije prvi put. Sećamo se brojnih igrača, što domaćih, što stranaca, koji su poklekli pred Beogradom. Nije to neko čudo – kažemo i Alenu Smailagiću, rođenom Beograđaninu koji, međutim, važne godine u razvoju pre svega ličnosti nije proveo kod kuće, već u dalekom svetu. Jednim od najdaljih svetova, zapravo. U San Francisku.
- Valjda nije... Ali sada će sve biti drugačije – kaže i dalje tek 22-godišnji momak iz Koteža koji je u karijeri igrao i trenirao dok su oko njega bili Stef Kari, Drejmond Grin, Klej Tompson...a onda se vratio u Srbiju i obukao dres Partizana.
Sada, godinu dana nakon što je postao prvotimac crno-belih, stoji na centru Beogradske arene i izgleda drugačije. Ozbiljnije. Zrelije.
Nažalost, izgleda i kao čovek kojem je zadnja loža oduzela priliku da se takmiči uz saigrače, očigledno, nekoliko meseci. A bio je sa reprezentacijom, bio i na pripremama Partizana...
- Ne znam ni sam šta se desilo. Niti me sada zanima. Želim samo da se vratim što pre na teren – razočaran je Smailagić situacijom sa povredom zadnje lože.
Nije mislio da je toliko ozbiljno kao što se ispostavilo. Snažni momak je osećao nešto, ali je otresao taj problem kao obruče prilikom snažnih zakucavanja.
Fenomenalni odnosi
O ekipi?
- Neću da pričam igrački, jer je to svima jasno. Ali, ova ekipa je stvarno fenomenalna. Svaki pojedinac je sjajan, odnosi su izvanredni, nema loših reči. Samo podrška jednih prema drugima.
- Osetio sam ranije neko zatezanje, ali ništa to nije bilo strašno. Gurao sam kroz tu nelagodnost. Međutim, magnetna rezonanca pokazala je...
Prognoza kada će navijači Partizana - njih barem 11.000 sa preplatnim ulaznicama, a u realnosti očigledno dosta više – moći da vide Smailagića na terenu, izgleda, još ne postoji.
- Ne da ja znam – odgovara Alen. - Radim terapije, vežbam, pokušavam da ojačam noge i dovedem se u što bolje stanje pre nego što budem mogao da zaigram.
Da skače kao što je bilo prošle godine na početku sezone. Pre nego što su ga isekle povrede...
- Pa, možda i...
I neke druge prepreke.
- Bilo je svega. Da, postojala je i povreda, ali je bio i problem sa prilagođavanjem. Siguran sam da će ove godine biti mnogo lakše, kako timu, tako i meni.
Kad kaže prilagođavanje, Alen misli na promenu načina života. Iz NBA lige, povratak u rodni grad.
- Posle četiri godine u Americi vratio sam se u Beograd. Imao sam i malo ludu glavu. To se sada smirilo. Primećujem veoma veliku promenu kod sebe. Nadam se napretku na svakom nivou – poručuje Smailagić.
Kada ljudi primete promene u sebi, verovatno znači da su prihvatili savete, došli određene spoznaje... Dakle, postali zreliji.
- Osećam da sam zreliji – odgovara Smailagić i nastavlja: - A i glava mi je čitava. Bolje i lakše razmišljam, znam jasno šta sme, šta ne sme. Ušao sam u sistem koji nije toliko težak, ali igraču koji dugo nije bio ovde, a još je mlad, bilo je poteškoća.
Sada glava treba da pobedi najveću prepreku – ogromnu želju da istrči na teren i pomogne saigračima.
- Već je sada teško zaustaviti se da ne izletim – smeje se Smailagić i prepričava izlazak na parket iz tunela tokom „medija dana“ crno-belih. - Mislio sam da ćemo da istrčimo iz tunela, već sam bio spreman da se zaletim, iako ne bi smeo. Biće mi teško, ali ću uspeti da preguram i onda, nadam se, pomoći timu kad se vratim.
Obradovićevo strpljenje se ne vidi preko TV-a
Prošle godine, u ovo vreme, pitali smo Alena Smailagića kakva će mu biti uloga u timu. Da li će biti petica – kako su ga videli Voriorsi u NBA – ili četvorka? Počeo je kao centar, potom je prebačen na krilnog centra...
- Pomalo sam bio i na trojci – dodaje snažni momak. - Bude možda malo konfuzno, ali Željko Obradović je takav stručnjak da te odvoji sa strane, objasni ti, nacrta... Ima strpljenja za sve nas, nije to kao što deluje na TV, mnogo je drugačiji privatno. Hoće da izvuče maksimum iz svakoga i veoma je strpljiv sa nama.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
