Партизан у новијој историји Евролиге није при-мио 61 поен за полувреме. Додуше, било је утак-мица у којима су противници црно-белих ишли и преко 100 поена колико је на крају убацила Алба, али од када је, почетком новог Миленијума, стартовало ово – по организацији – другачије такмичење, никада се није десило да момци у цр-ним, или белим дресовима, добију толико поена за првих, или других 20 минута игре.
Тај интензитет примљених кошева у тако малом временском периоду, па још – што је посебно за-мерио Жељко Обрадовић – без прављења фаулова којима би се барем успорило, ако не и потпуно зауставило, ”напредовање” албатроса под не-бом Берлина, покварио је премијеру у Евролиги ове нове генерације Партизана. Нове у сваком погледу, организационом, стручном, играчком. И то би, ваљда, требало специјално апострофи-рати када се анализира утакмица у којој је (сјајна) Алба тукла (не баш сјајни) Парни ваљак. Клупски, Партизан нема искуство играња Евро-лиге.
Можда то некоме чудно звучи, можда делује да је довођење квалитетних играча – а црно-бели су се за то побринули – гарант и квалитетних ре-зултата од старта па до краја сезоне. Али, показује се годинама, на различитим примерима, да је заправо континуитет тај који доноси по-беде. Уз обавезан таленат, али њега има свако у најјачој лиги света (да се сетимо, на пример, Габриелеа Проћиде, дебитанта у Евролиги у дресу Албе).
А континуитет и заједничко (не индивидуално) искуство се гради временом. И на сопственим грешкама.
- Морамо да погледамо ову утакмицу, видимо где смо све грешили – рекао је Данило Анђушић, бек Партизана и додао: - А онда и да је заборавимо. Имамо заиста још много мечева да играмо, идемо даље. Да се издигнемо после пораза и по-кажемо се у бољем светлу.
Анђушић је на минус 26 у 14. минуту, узео лопту у руке, добивши уједно и одговорност. Повукао је Партизан ка серији која се завршила на спушта-њу на само минус десет већ средином треће че-твртине. Више од тога Ваљак није могао. Или је-сте, да је ушао неки од шутева које су црно-бели баш на пристојном заостатку промашивали као по правилу.
- Генерално - лоша утакмица у одбрани. У нападу смо били добри, постигли преко 80 поена. Знамо да смо нападачка екипа, да ћемо увек по-стићи кошеве, али одбрану дефинитивно морамо да побољшамо. Никоме не смемо да допуштамо да нам убаци 60 поена за полувреме, посебно у Евролиги где свака екипа то лако кажњава. После тога је тешко да се вратиш у игру – наставио је Анђушић.
Обрадовић је истакао да његов тим није фаулови-ма зауставио серију из прве и друге четврти-не, када је Алба направила 30:4!? А ми лаици при-мећујемо огроман број офанзивних скокова на којима је домаћин градио само још веће самопоу-здање и енергију.
- Нисмо имали потребну чврстину ни у скоку, ни у одбрани. Нису нас осетили ни у једном тре-нутку. Играли смо млако и мекано, они су иску-сни играчи, знали су то да искористе. Разигра-ли су се, играли брзо, са доста лаких шутева и када уђу у добар ритам, тешко их је зауставити. Што се и видело – наставио је Анђушић који је убацио 14 поена по повратку у Евролигу у дресу Партизана.
Из оваквих утакмица извлаче се поуке. И пози-тивне ствари. Рецимо, чињеница да су црно-бели у кратком року спустили са минус 26 на минус 10. Да су показали да се не предају. Да су прона-шли добар ритам са нижом петорком, а да ће има-ти и користи од виших. Као и да ће неки асови сигурно, без дилеме, пружити боље партије од оне у Мерцедес бецн арени.
- Добро је да се нисмо предавали, видело се у трећој четвртини када смо заиграли знатно бо-ље, када смо пришли на десет поена минуса. По-казали смо да можемо иако нисмо успели да преокренемо. Честитам Алби на победи. Да смо успели да спустимо на једноцифрен заостатак, сигурно бисмо имали шансу. Другачије би из-гледала утакмица – додао је Анђушић.
Искуство се гради и из оваквих мечева. Континуитет је злата вредан. А ако у априлу следеће године Партизан поново прими 60+ поена за полувреме... Онда заборавите све што смо написа-ли.





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.