Супер лига крај фудбала

Поново се распламсава расправа о Супер лиги Европе. У ишчекивању одлуке Европског суда о оправданости умешаности УЕФА у намеру 12 клубова да оформе своје европско такмичење заговорници и противници Супер лиге поново излазе из ровова.

Први је то учинио Флорентино Перез. Председник Реала је поново оптужио УЕФА да спречава клубове да зараде више новца тако што их приморава да играју само у њеним такмичењима.

- УЕФА повећава број утакмица између небитних тимова. Тиме ће само убрзати декаденцију европског фудбала. Према Форбсу, Мадрид је 13. највреднији клуб на свету, а пре смо били на петом месту. У тој ранг-листи су само три фудбалска клуба. Тренд је неоспоран. Мора да раде нешто веома добро у Сједињеним Државама и веома лоше у старој Европи - упоредио је Перез европски фудбал са америчком Националном фудбалском лигом која игра „јајастом“ лоптом.

Страну је променио Ђоан Лапорта. Председник Барселоне је био међу творцима Супер лиге, међутим, променио је мишљење о том такмичењу. Иако подржава промене сматра да такмичење по узору на северноамеричке лиге није добро за фудбал.

- Мислим да би утакмице само великих клубова било заморно. На крају би постало досадно. Они који фудбал на крају би се уморили. Лепо је и здраво да мањи тим победи великог. Кад је Грчка освојила Првенство Европе 2004. то је било неочекивано и лепо. Кад је Лестер постао шампион Енглеске то је био посебан тренутак за фудбал. Потребна је, ипак, побољшана Лига шампиона. Са бољим форматом такмичења постаће сигурно најатрактивније такмичење на свету - рекао је Лапорта.

Све о чему причају челници Реала и Барселоне није ново. Прича са истим аргументима је већ вођена пре 55 година.

Тада је клицу идеје о формирању Супер лиге посејала УЕФА проценом да је Куп шампиона, покренту 1955. године, почео да бледи после само 13 сезона и да више није атрактиван ни за клубове ни за публику. На окупљању генералних секретара европских националних савеза, одржаном 1968. у Копенхагену, закључено је да најјаче европско клупско такмичење више није атрактивно и да је неопходна промена.

Један од предлога је био формирање Купа шампиона у облику јединствене лиге., а садржавао је и могућност да учесници тог такмичења не играју у домаћим лигама. После прве сезоне најбољих пет тимова би задржало место у Купу шампиона и за следећу сезону, а места осталих би преузели шампиони домаћих лига.

Други је изазвао много више пажње. Потпредседник УЕФА и ген-сек ФС Белгије Жозе Краеје и предложио да Европа уместо Купа шампиона добије Супер лигу.

Заговарао је поделу по географском принципу и повластице најбољим лигама.  Победници група би играли две утакмице финала.

- Према мојој замисли десет најјачих европских земаља дале би по два представника. Које би лиге прогласили најјачима нека одлучи Конгрес УЕФА - предложио је Жозе Краеје.

Краеје је добио подршку већине колега из европских националних савеза, па је УЕФА наставила да ради на изради Супер лиге. Коначан предлог је саставио Швајцарац Ханс Бангертер, генерални секретар УЕФА од 1960. до 1989. године.

Свестан одговорности коју је преузео, Бангертер је израдио и обимну анализу у којој је обрадио добре и лоше стране новог такмичења.

Међу позитивним ставкама је процена да би такмичење било атрактивно за публику.

- Ово суперлигашко такмичење би поново привукло публику на стадионе, а представљало би и велику пропаганду фудбала који у последње време губи своје позиције. Знатно повећање прихода са ових утакмица омогућио би најбољим клубовима да још више ојачају ангажујући нове фудбалере највише класе. Природно да би удео телевизије био велики, како на пропагандном, тако и на финансијском плану - проценио је Бангертер.

Уочљиво је да је процена о добитку слична оној коју заговарају данашњи „суперлигаши“, али су и лоше последице сличне онима које је истакао некадашњи ген-сек УЕФА.

- Ново такмичење би деградирало национална првенства и претворила их у такмичења другог ранга. Сигурно би број посетилаца на утакмицама домаћих лига био смањен, тако да би огромна већина клубова запала у тешку финансијску ситуацију. Календар такмичења би био преоптерећен, тако да би се тешко нашли термини за званичне утакмице, а још теже за незваничне. На крају, у такмичењу би требало да учествују клубови из 26 земања, што значи да би седам требало одстранити. Којих седам? По ком би критеријуму то било учињено - закључио је Ханс Бангертер.

Спортски лист Темпо је детаљно извештавао о плановима за покретање новог „суперлигашког такмичења“. У најави о састанку представника европских националних савеза представљено је ново такмичење уз наслов „Супер лига Европе па крај фудбала“.

План УЕФА је пропао. Процењено је да није свака промена увек и добра.Закључено је да предлог штети националним шампионатима и да га треба сачувати за „црње дане“.

Куп шампиона је у непромењеној форми опстао све до сезоне 1991/92. Краткотрајан прелаз на групну фазу довео је до покретања Лиге шампиона од 1992.