Super liga kraj fudbala

Ponovo se rasplamsava rasprava o Super ligi Evrope. U iščekivanju odluke Evropskog suda o opravdanosti umešanosti UEFA u nameru 12 klubova da oforme svoje evropsko takmičenje zagovornici i protivnici Super lige ponovo izlaze iz rovova.

Prvi je to učinio Florentino Perez. Predsednik Reala je ponovo optužio UEFA da sprečava klubove da zarade više novca tako što ih primorava da igraju samo u njenim takmičenjima.

- UEFA povećava broj utakmica između nebitnih timova. Time će samo ubrzati dekadenciju evropskog fudbala. Prema Forbsu, Madrid je 13. najvredniji klub na svetu, a pre smo bili na petom mestu. U toj rang-listi su samo tri fudbalska kluba. Trend je neosporan. Mora da rade nešto veoma dobro u Sjedinjenim Državama i veoma loše u staroj Evropi - uporedio je Perez evropski fudbal sa američkom Nacionalnom fudbalskom ligom koja igra „jajastom“ loptom.

Stranu je promenio Đoan Laporta. Predsednik Barselone je bio među tvorcima Super lige, međutim, promenio je mišljenje o tom takmičenju. Iako podržava promene smatra da takmičenje po uzoru na severnoameričke lige nije dobro za fudbal.

- Mislim da bi utakmice samo velikih klubova bilo zamorno. Na kraju bi postalo dosadno. Oni koji fudbal na kraju bi se umorili. Lepo je i zdravo da manji tim pobedi velikog. Kad je Grčka osvojila Prvenstvo Evrope 2004. to je bilo neočekivano i lepo. Kad je Lester postao šampion Engleske to je bio poseban trenutak za fudbal. Potrebna je, ipak, poboljšana Liga šampiona. Sa boljim formatom takmičenja postaće sigurno najatraktivnije takmičenje na svetu - rekao je Laporta.

Sve o čemu pričaju čelnici Reala i Barselone nije novo. Priča sa istim argumentima je već vođena pre 55 godina.

Tada je klicu ideje o formiranju Super lige posejala UEFA procenom da je Kup šampiona, pokrentu 1955. godine, počeo da bledi posle samo 13 sezona i da više nije atraktivan ni za klubove ni za publiku. Na okupljanju generalnih sekretara evropskih nacionalnih saveza, održanom 1968. u Kopenhagenu, zaključeno je da najjače evropsko klupsko takmičenje više nije atraktivno i da je neophodna promena.

Jedan od predloga je bio formiranje Kupa šampiona u obliku jedinstvene lige., a sadržavao je i mogućnost da učesnici tog takmičenja ne igraju u domaćim ligama. Posle prve sezone najboljih pet timova bi zadržalo mesto u Kupu šampiona i za sledeću sezonu, a mesta ostalih bi preuzeli šampioni domaćih liga.

Drugi je izazvao mnogo više pažnje. Potpredsednik UEFA i gen-sek FS Belgije Žoze Kraeje i predložio da Evropa umesto Kupa šampiona dobije Super ligu.

Zagovarao je podelu po geografskom principu i povlastice najboljim ligama.  Pobednici grupa bi igrali dve utakmice finala.

- Prema mojoj zamisli deset najjačih evropskih zemalja dale bi po dva predstavnika. Koje bi lige proglasili najjačima neka odluči Kongres UEFA - predložio je Žoze Kraeje.

Kraeje je dobio podršku većine kolega iz evropskih nacionalnih saveza, pa je UEFA nastavila da radi na izradi Super lige. Konačan predlog je sastavio Švajcarac Hans Bangerter, generalni sekretar UEFA od 1960. do 1989. godine.

Svestan odgovornosti koju je preuzeo, Bangerter je izradio i obimnu analizu u kojoj je obradio dobre i loše strane novog takmičenja.

Među pozitivnim stavkama je procena da bi takmičenje bilo atraktivno za publiku.

- Ovo superligaško takmičenje bi ponovo privuklo publiku na stadione, a predstavljalo bi i veliku propagandu fudbala koji u poslednje vreme gubi svoje pozicije. Znatno povećanje prihoda sa ovih utakmica omogućio bi najboljim klubovima da još više ojačaju angažujući nove fudbalere najviše klase. Prirodno da bi udeo televizije bio veliki, kako na propagandnom, tako i na finansijskom planu - procenio je Bangerter.

Uočljivo je da je procena o dobitku slična onoj koju zagovaraju današnji „superligaši“, ali su i loše posledice slične onima koje je istakao nekadašnji gen-sek UEFA.

- Novo takmičenje bi degradiralo nacionalna prvenstva i pretvorila ih u takmičenja drugog ranga. Sigurno bi broj posetilaca na utakmicama domaćih liga bio smanjen, tako da bi ogromna većina klubova zapala u tešku finansijsku situaciju. Kalendar takmičenja bi bio preopterećen, tako da bi se teško našli termini za zvanične utakmice, a još teže za nezvanične. Na kraju, u takmičenju bi trebalo da učestvuju klubovi iz 26 zemanja, što znači da bi sedam trebalo odstraniti. Kojih sedam? Po kom bi kriterijumu to bilo učinjeno - zaključio je Hans Bangerter.

Sportski list Tempo je detaljno izveštavao o planovima za pokretanje novog „superligaškog takmičenja“. U najavi o sastanku predstavnika evropskih nacionalnih saveza predstavljeno je novo takmičenje uz naslov „Super liga Evrope pa kraj fudbala“.

Plan UEFA je propao. Procenjeno je da nije svaka promena uvek i dobra.Zaključeno je da predlog šteti nacionalnim šampionatima i da ga treba sačuvati za „crnje dane“.

Kup šampiona je u nepromenjenoj formi opstao sve do sezone 1991/92. Kratkotrajan prelaz na grupnu fazu doveo je do pokretanja Lige šampiona od 1992.