КОРНЕР: Енигматичан одлазак

ПИШЕ: Златибор Репић

Од почетка сезоне у девет клубова промењено је 12 тренера. Увек је до смена, односно споразумних раскида уговора како то најчешће бива, долазило због лоших резултата. Одлазак Владимира Гаћиновића из Новог Пазара дошао је међутим, као гром из ведра неба. Мање изненађење је отказ Дејану Ђурђевићу, иако је од Колубаре направио тим за поштовање, а осцилације су неминовне и у већим клубовима.

Новопазарци су заиста бриљирали са Гаћиновићем на клупи. Почетак са три узастопна пораза није обећавао, али уследио је низ од седам победа у низу и скок тима из града крај Јошанице у врх Супер лиге. Без обзира што плаво-бели од 11. кола и пораза од Црвене звезде у финишу (1:2), екипа није поновила раније игре, Пазарци се никад у овом периоду нису налазили на петом месту.

Енигма је пре свега због чега је Владимир Гаћиновић одлучио да се повуче. Дан после ремија са Војводином дугогодишњи тренер суперлигашких клубова оставку је образложио жељом да се више посвети породици у Новом Саду, где иначе живи. Тешко је поверовати да Гаћиновић разлоге да се врати кући није имао у претходна четири месеца од доласка у Нови Пазар. Ни он, ни било ко други из клуба, међутим, није до данас изнео друге разлоге прекида сарадње.

Иако је суверено право сваког суперлигаша да бира тренере, за имиџ клуба није добро да се растаје са успешним стручњаком. Такви случајеви обијали су се о главу готово свима. Звезда је можда најбољи пример јер после одласка Дејана Станковића, не умањујући његову кривицу за три неуспешна покушаја да се домогне Лиге шампиона, првак тешко побеђује и слабије од себе.

Постоје некад јавности непознати разлози због којих долази до промена на клупи. Може бити да је у питању лоша атмосфера, поремећени односи између руководства и шефа струке, или тренера и играча, међутим, ако су резултати добри као што је ове сезоне случај са Новопазарцима, онда такве потезе нико не разуме.

Гаћиновићев пример је још један доказ да ни успеси нису гаранција уздизања клуба. Стабилност се ствара много дуже него током једне јесени.