НЕВЕРИЦА У НИШУ - Пејовић после пораза од Звезде: Класична отимачина!

Играо је на десетине првенствених и куп утакмица Раднички против Црвене звезде. Углавном су црвено-бели били успешнији, али је и нишки суперлигаш повремено бележио добре резултате, још више квалитетне игре против најуспешнијег српског клуба.

Никада, међутим, као јуче и прексиноћ није било толико огорчења и потиштености у табору „Реала са Нишаве”, толике количине разочарења, резигнираности и једа. Неверица и мук заменили су иначе веома квалитетну и добру атмосферу на Чаиру. Јер, у касно недељно поподне Раднички је, уз све досадашње и бројне неправде, доживео највећу у поразу од шампиона.

Капитена Александра Пејовића, неуморног и у овом мечу, на једвите јаде смо убедили да каже реч-две о утакмици. Дуго се нећкао говорећи да ништа неће моћи да промени, а онда је из њега ескалирало велико незадовољство:

- Кажњени смо, ништа друго. Брутално и драстично! Награда коју смо заслужили претворена је у казну. Уместо да изузетно борбену игру, високомотивисану и садржајну, без обзира што је пред нама била јака Звезда, крунишемо више него заслуженим бодом доживели смо нешто што не могу да дефинишем. Није то само неправда већ класична отимачина и то пред очима Србије! И да се разумемо, нећу о Звезди ништа друго да кажем осим да поштујемо наш најбољи клуб, да респектујемо играче, тренере и навијаче.

Имали су фудбалери Звезде велике прилике.

- А ми голмана Росића, који је бранио и немогуће и чинио чуда на голу. Знали смо да укочимо њихове најактивније фудбалере, правимо пометњу у одбрани црвено-белих. Јесте Звезда против нас повела и то убрзо кад нам је искључен један од кључних у нашој одбрани Јамкам. Али смо знали да одговоримо, организујемо и неколико минута касније изједначимо голом сналажљивог и виспреног Марјановића. Ми смо против шампионске Звезде дали и више него што можемо, успели да зауставимо и надиграмо јачу и квалитетнију екипу. И, онда, кад се видело да црвено-бели са нама не могу да изађу на крај и лако дођу до три бода, онда је уследило за нас неочекивани финиш уз нова кажњавања. И, све је завршено погубно по нас, по целу нашу храбру екипу и клуб. И, по нечијој замисли начињен је велики грех према свима нама - рекао је у даху Пејовић.

Замислио се на трен и додао:

- Жао ми је и навијача, који су иако малобројнији од присталица црвено-белих током целе утакмице били уз нас, бодрили, храбрили... Колико смо заслужили најмање бод, а и много више правде на терену, толико су „мераклије” завределе велику радост. Нажалост, знам и како ће бити надаље – све ће се брзо заборавити, опет ће у центру збивања бити само мечеви два клуба, овде и на међународној сцени.

Верује и у међусобна и од раније позната препуцавања вечитих ривала.

- Питам се само, зашто? Зар Војводина, Чукарички, нишки и крагујевачки Раднички, Нови Пазар, Вождовац, Радник, Напредак и сви други не играмо фудбал?! Зар смо ми нека случајна групација, зар смо ми људи неке друге категорије или треће врсте и нижег реда?! Нека се одговорни запитају како се третира труд људи у свим српским клубовима, који се буквално боре за опстанак у сваком погледу, да преживе и створе јаке екипе и нове врсне фудбалере. Да се запитају колико вреде фудбалери у тим клубовима који морају по неписаном правилу и нечијој сулудој замисли да буду у сенци само два клуба, као да се шампионат игра само за њих – истакао је Пејовић.

ПРОГОН ПУБЛИКЕ СА СТАДИОНА

Осврнуо се Александар Пејовић и на нешто „шире од Србије”.

- Игра се фудбал свуд у свету, стадиони су пуни, атмосфера изузетна. А, код нас? Публика се прогони са стадиона... Зар је то поента оних који вршљају у српском фудбалу? Дакле, да на стадионима никога не буде и у миру раде шта хоће и што им је воља.

СТАТИ НА РЕП СИЛНИЦИМА

Пејовић се „наслонио” на стару српску умотворину:

- Наш народ каже: сила Бога не моли. Свесни смо тога, али требало би знати и што се мало помиње да ни Бог силу не воли. Кад-тад ће се стати на реп онима који уништавају не само шампионат већ и српски фудбал. Убеђен сам, доћи ће и тај дан.