NEVERICA U NIŠU - Pejović posle poraza od Zvezde: Klasična otimačina!

Igrao je na desetine prvenstvenih i kup utakmica Radnički protiv Crvene zvezde. Uglavnom su crveno-beli bili uspešniji, ali je i niški superligaš povremeno beležio dobre rezultate, još više kvalitetne igre protiv najuspešnijeg srpskog kluba.

Nikada, međutim, kao juče i preksinoć nije bilo toliko ogorčenja i potištenosti u taboru „Reala sa Nišave”, tolike količine razočarenja, rezigniranosti i jeda. Neverica i muk zamenili su inače veoma kvalitetnu i dobru atmosferu na Čairu. Jer, u kasno nedeljno popodne Radnički je, uz sve dosadašnje i brojne nepravde, doživeo najveću u porazu od šampiona.

Kapitena Aleksandra Pejovića, neumornog i u ovom meču, na jedvite jade smo ubedili da kaže reč-dve o utakmici. Dugo se nećkao govoreći da ništa neće moći da promeni, a onda je iz njega eskaliralo veliko nezadovoljstvo:

- Kažnjeni smo, ništa drugo. Brutalno i drastično! Nagrada koju smo zaslužili pretvorena je u kaznu. Umesto da izuzetno borbenu igru, visokomotivisanu i sadržajnu, bez obzira što je pred nama bila jaka Zvezda, krunišemo više nego zasluženim bodom doživeli smo nešto što ne mogu da definišem. Nije to samo nepravda već klasična otimačina i to pred očima Srbije! I da se razumemo, neću o Zvezdi ništa drugo da kažem osim da poštujemo naš najbolji klub, da respektujemo igrače, trenere i navijače.

Imali su fudbaleri Zvezde velike prilike.

- A mi golmana Rosića, koji je branio i nemoguće i činio čuda na golu. Znali smo da ukočimo njihove najaktivnije fudbalere, pravimo pometnju u odbrani crveno-belih. Jeste Zvezda protiv nas povela i to ubrzo kad nam je isključen jedan od ključnih u našoj odbrani Jamkam. Ali smo znali da odgovorimo, organizujemo i nekoliko minuta kasnije izjednačimo golom snalažljivog i visprenog Marjanovića. Mi smo protiv šampionske Zvezde dali i više nego što možemo, uspeli da zaustavimo i nadigramo jaču i kvalitetniju ekipu. I, onda, kad se videlo da crveno-beli sa nama ne mogu da izađu na kraj i lako dođu do tri boda, onda je usledilo za nas neočekivani finiš uz nova kažnjavanja. I, sve je završeno pogubno po nas, po celu našu hrabru ekipu i klub. I, po nečijoj zamisli načinjen je veliki greh prema svima nama - rekao je u dahu Pejović.

Zamislio se na tren i dodao:

- Žao mi je i navijača, koji su iako malobrojniji od pristalica crveno-belih tokom cele utakmice bili uz nas, bodrili, hrabrili... Koliko smo zaslužili najmanje bod, a i mnogo više pravde na terenu, toliko su „meraklije” zavredele veliku radost. Nažalost, znam i kako će biti nadalje – sve će se brzo zaboraviti, opet će u centru zbivanja biti samo mečevi dva kluba, ovde i na međunarodnoj sceni.

Veruje i u međusobna i od ranije poznata prepucavanja večitih rivala.

- Pitam se samo, zašto? Zar Vojvodina, Čukarički, niški i kragujevački Radnički, Novi Pazar, Voždovac, Radnik, Napredak i svi drugi ne igramo fudbal?! Zar smo mi neka slučajna grupacija, zar smo mi ljudi neke druge kategorije ili treće vrste i nižeg reda?! Neka se odgovorni zapitaju kako se tretira trud ljudi u svim srpskim klubovima, koji se bukvalno bore za opstanak u svakom pogledu, da prežive i stvore jake ekipe i nove vrsne fudbalere. Da se zapitaju koliko vrede fudbaleri u tim klubovima koji moraju po nepisanom pravilu i nečijoj suludoj zamisli da budu u senci samo dva kluba, kao da se šampionat igra samo za njih – istakao je Pejović.

PROGON PUBLIKE SA STADIONA

Osvrnuo se Aleksandar Pejović i na nešto „šire od Srbije”.

- Igra se fudbal svud u svetu, stadioni su puni, atmosfera izuzetna. A, kod nas? Publika se progoni sa stadiona... Zar je to poenta onih koji vršljaju u srpskom fudbalu? Dakle, da na stadionima nikoga ne bude i u miru rade šta hoće i što im je volja.

STATI NA REP SILNICIMA

Pejović se „naslonio” na staru srpsku umotvorinu:

- Naš narod kaže: sila Boga ne moli. Svesni smo toga, ali trebalo bi znati i što se malo pominje da ni Bog silu ne voli. Kad-tad će se stati na rep onima koji uništavaju ne samo šampionat već i srpski fudbal. Ubeđen sam, doći će i taj dan.