Ковид у 2021. смањио вредност трансфера за 41 одсто

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

У поређењу са европским фудбалом, зависност од спонзорских прихода у азијском фудбалу је веома висока, посебно због мањег удела ТВ прихода.

Приходи од емитовања остају недовољно развијени због оштре конкуренције са другим спортовима за гледаоце, страним лигама и централизованим системом преговарања у лигама, који инхибира маркетиншку моћ успешнијих клубова.

Док појављивање репрезентације на ТВ екрану редовно производи рекордну гледаност, утакмице домаћих лига дају тек умерену или чак очајну оцену публике. Обим публике уживо такође одражава разлику у колективном интересовању.

Посебно у Јапану и Кини, економски трошкови путовања и огромне географске удаљености озбиљно ограничавају потенцијал навијача који путују са својим тимом. Публика уживо се значајно разликује у зависности од популарности тима, у распону од рекорда у обе земље од више од 50.000 до само 1.000 (у Кини) или до 6.000 гледалаца у Џеј лиги. Током сезоне, просек посета утакмицама у Џеј лиги су близу 20.000, као што је био стандард Дивизије А у Кини. Просек публике се смањује што сезона дуже траје.

Фудбалом у Азији управља високо централизована и бирократизована спортска администрација, без обзира на политички систем. У демократском Јапану, Јапански фудбалски савез, формално независна организација, у великој мери се ослањао на владине субвенције и помно следио директиве које је добијао од министарства надлежног за спорт.

У комунистичкој Кини, фудбал је био део државно организованог, финансираног од владе и централно контролисаног спортског система совјетског типа, а у ауторитарној Јужној Кореји, влада је усвојила корпоративни административни систем, где је власт над фудбалом подељена између политике, бизниса и фудбалске елите.

На светском економском форуму у Давосу (Швајцарска, 23. мај 2022. године) Ђани Инфантино, председник ФИФА је изјавио да фудбал у овом тренутку вреди 200 милијарди долара, и да је 70 одсто економске вредности  фудбала у Европи.

Један од индикатора компарације европског и азијског фудбала су приходи од трансфера играча. Европски клубови су у 2021. години у летњем прелазном року потрошили 3,8 милијарди евра што је мање него у претходне две године, а главни разлог је појава пандемије Ковида.

Вредност трансфера у 2021 години је мања за 1,4 милијарди евра у односу на 2018. годину (највећи трансфер био је прелазак Џека Грилиша (на слици) у Манчестер сити). Ковид је смањио вредност трансфера за 41 одсто. Интересантан је и податак да је 25 одсто трансфера реализовано пре почетка прелазног рока (1.јул), а да је 12 одсто трансфера остављено за последњи дан прелазног рока.

Листа вредности трансфера по земљама (интерно) или међу лигама:

Пет највећих европских лига остварује 75 одсто свих трансфера у Европи и 66 одсто светских трансфера, у којима доминирају клубови Премијер лиге са 27 одсто. Остало чине Италија са 15 одсто, Немачка 12 одсто, Француска 10 одсто и Шпанија са осам одсто. По три одсто имају Белгија, Холандија, Португалија и Русија, док је 16 одсто део који припада осталим земљама УЕФА.