Kovid u 2021. smanjio vrednost transfera za 41 odsto

Za Žurnal piše: Dejan Gluščević

U poređenju sa evropskim fudbalom, zavisnost od sponzorskih prihoda u azijskom fudbalu je veoma visoka, posebno zbog manjeg udela TV prihoda.

Prihodi od emitovanja ostaju nedovoljno razvijeni zbog oštre konkurencije sa drugim sportovima za gledaoce, stranim ligama i centralizovanim sistemom pregovaranja u ligama, koji inhibira marketinšku moć uspešnijih klubova.

Dok pojavljivanje reprezentacije na TV ekranu redovno proizvodi rekordnu gledanost, utakmice domaćih liga daju tek umerenu ili čak očajnu ocenu publike. Obim publike uživo takođe odražava razliku u kolektivnom interesovanju.

Posebno u Japanu i Kini, ekonomski troškovi putovanja i ogromne geografske udaljenosti ozbiljno ograničavaju potencijal navijača koji putuju sa svojim timom. Publika uživo se značajno razlikuje u zavisnosti od popularnosti tima, u rasponu od rekorda u obe zemlje od više od 50.000 do samo 1.000 (u Kini) ili do 6.000 gledalaca u Džej ligi. Tokom sezone, prosek poseta utakmicama u Džej ligi su blizu 20.000, kao što je bio standard Divizije A u Kini. Prosek publike se smanjuje što sezona duže traje.

Fudbalom u Aziji upravlja visoko centralizovana i birokratizovana sportska administracija, bez obzira na politički sistem. U demokratskom Japanu, Japanski fudbalski savez, formalno nezavisna organizacija, u velikoj meri se oslanjao na vladine subvencije i pomno sledio direktive koje je dobijao od ministarstva nadležnog za sport.

U komunističkoj Kini, fudbal je bio deo državno organizovanog, finansiranog od vlade i centralno kontrolisanog sportskog sistema sovjetskog tipa, a u autoritarnoj Južnoj Koreji, vlada je usvojila korporativni administrativni sistem, gde je vlast nad fudbalom podeljena između politike, biznisa i fudbalske elite.

Na svetskom ekonomskom forumu u Davosu (Švajcarska, 23. maj 2022. godine) Đani Infantino, predsednik FIFA je izjavio da fudbal u ovom trenutku vredi 200 milijardi dolara, i da je 70 odsto ekonomske vrednosti  fudbala u Evropi.

Jedan od indikatora komparacije evropskog i azijskog fudbala su prihodi od transfera igrača. Evropski klubovi su u 2021. godini u letnjem prelaznom roku potrošili 3,8 milijardi evra što je manje nego u prethodne dve godine, a glavni razlog je pojava pandemije Kovida.

Vrednost transfera u 2021 godini je manja za 1,4 milijardi evra u odnosu na 2018. godinu (najveći transfer bio je prelazak Džeka Griliša (na slici) u Mančester siti). Kovid je smanjio vrednost transfera za 41 odsto. Interesantan je i podatak da je 25 odsto transfera realizovano pre početka prelaznog roka (1.jul), a da je 12 odsto transfera ostavljeno za poslednji dan prelaznog roka.

Lista vrednosti transfera po zemljama (interno) ili među ligama:

Pet najvećih evropskih liga ostvaruje 75 odsto svih transfera u Evropi i 66 odsto svetskih transfera, u kojima dominiraju klubovi Premijer lige sa 27 odsto. Ostalo čine Italija sa 15 odsto, Nemačka 12 odsto, Francuska 10 odsto i Španija sa osam odsto. Po tri odsto imaju Belgija, Holandija, Portugalija i Rusija, dok je 16 odsto deo koji pripada ostalim zemljama UEFA.