Европско првенство се наставља великим борбама у другој рунди такмичења, без репрезентације Србије, која је учешће завршила већ после првог круга. Са три убедљива пораза, уз катастрофалну игру и учинак, наш тим се враћа кући, са никад горе одиграног шампионата.
Више од самог резултата забрињава очајна игра, борбеност, слаба физичка спрема, организација напада, али и игра најискуснијих девојака.
Рекао је селектор Урош Брегар да ништа нисмо добили на овом Европском првенству, а рекло би се да, и оно мало што смо имали, смо изгубили.
- Истина је да ништа баш нисмо добили што је тужно. Али ако нема играчица тешко је да направимо било шта што је вредно помена. Рецимо после Светског првенства смо добили нешто, после Медитеранских такође, квалификација исто, а сада баш ништа не бих могао да истакнем. Само нажалост изгубили Јовану Ковачевић – рекао је Урош Брегар на почетку разговора.
Стратег тим је додао:
- Знам да је ово најлошији пласман, али заиста нисмо имали довољан број играчица. То се видело на утакмици са Словенијом, јер није било ротације и у другом полувремену смо пали. Данску и Шведску је нереално очекивати да победимо на неутралном терену, јер уз Норвешку и Холандију, то је сам врх светског рукомета. У рукомету је данас кључна физичка спрема и снага, а ми упорно тражимо тактичко решење, а то више не иде.
Показало се да је екипа дошла физички неспремна на првенство?
- Играчице дођу из клубова, а онда имају период опоравка и програм по ком раде. Разлика је велика у микро и макро циклусу, јер је може кондициони тренер из репрезентације да води играчицама тренинге у клубу, кад они имају своје тренере. То не иде тако. Ако затреба негде и никад да, пошаље се програм, али генерално сваки клуб има тренера и зна шта ради са екипом, не може неко са стране да се меша.
Подмлађивање за СП
Какав је Ваш план био, пошто сте најављивали подмлађивање од старта, а ништа се није променило?
- Желео сам да подмладимо тим за наредно Светско првенство. Тачније да ове девојке одиграју квалификације и онда да на наредни шампионат одемо у млађем саставу.
Никога се нисам одрекао
Али говорите о подмлађивању већ годину и по дана, а и даље гледамо на терену Лавко, Стоиљковић, Лишчевић, Радојевић... У исто време одрекли сте сте искуснијих, али много бољих играчица, Лекић, Цвијић, Крпеж, Николић?
- Никога се ја нисам одрекао. Кад је реч о подмлађивању, то не иде преко ноћи и не може одједном.
Добили Бојичић и Стаменић
Да ли смо добили нешто позитивно са овог ЕП, неку играчицу?
- Искрено јесмо, Катарину Бојичић и Ивану Стаменић. Немам шта њима да замерим.
Немамо средње бекове
Током првенства сте истицали да је организација напада била најслабија карика у тиму?
- И даље то тврдим. Са једним средњим беком је било немогуће играти. Велико је то оптерећење за Кристину Лишчевић. Док смо имали Јовану Ковачевић могли смо да ротирамо, а овако нисмо више ништа могли. И да истакнем, нисмо ми играли са Румунијом, Мађарском, Хрватском, него Данском и Шведском, најбољим тимовима на свету.
Зашто није био позван још један средњи бек?
- Због вакцина веровали или не. Нисам имао кога да позовем. Не желим алиби, али заиста је тако. Србија је некада била позната по средњим бековима, опака је конкуренција била на тој позицији, а сада их нема нигде. Врхунског средњег бека после Андрее Лекић нема нигде на видику. После Лишчевић не остаје скоро нико.
Све екипе су нас претрчале?
- Заиста мислим да са Данском и Шведском ретко која екипа може да трчи на истом нивоу. А за Словенију се не бих сложио, мислим да нас ни једном нису претрчали. Чак и са бековима без ротације нису успели.
Шта треба променити у раду?
- Ако не променимо процес тренинга, нема напретка. Онда се враћамо ономе како клубови немају финансијских средстава, колико новца се улаже у рукомет, да ли држава стоји иза овог спорта. То генерално није на мени, не треба да се бавим тим стварима, а тешко ми је после три пораза да будем паметан.
Клубови у Србији су у великом проблему?
- Пре свега морам да истакнем да само у Србији не постоји ни један врхунски клуб који игра Лигу шампиона. Све земље у региону имају бар један и кроз њега пролазе све играчице које стигну и до репрезентације. Ево примера ради, у репрезентацији Словеније су све девојке прошле кроз Крим и то је огромна предност, ако и играње у Лиги шампиона, сваки викенд имају јаку утакмицу. Тешко је то и направити, јер клуб мора да има доброг спонзора и председника. Није то грешка Савеза, не треба он да финансира или прави клуб, јер то се не ради ни у Хрватској, ни Словенији. Али ако се ускоро не направи клуб у држави, биће све алармантније стање.
У Србији се клубови гасе, укидају се и Лиге млађих категорија, у Првој лиги Београда постоје само четири клуба?!
- Не знам за те податке, не знам како функционише, пратим клубове, то је мој посао, али не на тај начин. Штета што нема клубова, знам да девојке иду у Мађарску и играју за две хиљаде евра само да би преживеле и то не може да буде похвално.
Говорите већ извесно време о подмлађивању репрезентације, а поново смо имали једну од најстаријих екипа на првенству?
- Поново ћу поновити, списак репрезентације је направљен од девојака које имају три вакцине. Изненадили бисте се кад бих рекао да готово нико нема вакцину, нити су желеле да је приме.
Да ли заиста мислите да су Јелена Лавко и Јована Стоиљковић - заслужиле позив у репрезентацију?
- Не могу да одговорим на то, те девојке су дошле без речи да играју за ову земљу и боре се. Неке млађе које је требало да буду ту нису, јер нису желеле да се вакцинишу. Мени је то ван сваке памети, али морам да поштујем свачији избор. Искрено, мене је срамота кад ово изговарам.
Да ли то значи да су остале девојке имале вакцине, њих две не би биле у репрезентацији?
- На то не заиста не могу да одговорим.
Ко није желео да се вакцинише?
- Дуња Табак, Дуња Радевић, Александра Вукајловић, Марија Агбаба нису желеле... Поштујем њихову одлуку, али је мени то ван сваке памети. Неко има две вакцине, може да игра на првенству и неће да добије трећу, па о чему ми да причамо. И онда се неко нађе да критикује девојке које су дошле да се боре за своју земљу и играју.
Позвали сте Јовану Богојевић, дебитанта у 28 година, и то као треће крило?
- Имала је вакцину. Схватите само да су ми руке биле везане, нисам имао кога да зовем, јер нису желеле да се вакцинишу. Читава женска лига нема вакцину. Па да ли мислите да сам толико луд и да не знам?
Брегар је додао:
- Молио сам играчице да дођу, али не вреди. Не можете да нападате играчице које су овде и боре се, док друге седе кући и не занима их да играју на првенству. Због чега? Због треће вакцине, а имају већ две! И ми причамо о младости српског рукомета. Па нема је, то су Инстаграм девојке.
Од медаље пошто сте тек преузели репрезентацију дошли сте до тога да молите девојке?
- Од тада сам свашта видео заиста. Од јуриша на медаљу до оног дела да неће нико да игра. Не знам шта више да кажем – закључио је Урош Брегар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
