Selektor Bregar: Istina je da ništa baš nismo dobili što je tužno, svi rade na fizici, a mi jurimo taktiku

Evropsko prvenstvo se nastavlja velikim borbama u drugoj rundi takmičenja, bez reprezentacije Srbije, koja je učešće završila već posle prvog kruga. Sa tri ubedljiva poraza, uz katastrofalnu igru i učinak, naš tim se vraća kući, sa nikad gore odigranog šampionata.

Više od samog rezultata zabrinjava očajna igra, borbenost, slaba fizička sprema, organizacija napada, ali i igra najiskusnijih devojaka.

Rekao je selektor Uroš Bregar da ništa nismo dobili na ovom Evropskom prvenstvu, a reklo bi se da, i ono malo što smo imali, smo izgubili.

- Istina je da ništa baš nismo dobili što je tužno. Ali ako nema igračica teško je da napravimo bilo šta što je vredno pomena. Recimo posle Svetskog prvenstva smo dobili nešto, posle Mediteranskih takođe, kvalifikacija isto, a sada baš ništa ne bih mogao da istaknem. Samo nažalost izgubili Jovanu Kovačević – rekao je Uroš Bregar na početku razgovora.

Strateg tim je dodao:

- Znam da je ovo najlošiji plasman, ali zaista nismo imali dovoljan broj igračica. To se videlo na utakmici sa Slovenijom, jer nije bilo rotacije i u drugom poluvremenu smo pali. Dansku i Švedsku je nerealno očekivati da pobedimo na neutralnom terenu, jer uz Norvešku i Holandiju, to je sam vrh svetskog rukometa. U rukometu je danas ključna fizička sprema i snaga, a mi uporno tražimo taktičko rešenje, a to više ne ide.

Pokazalo se da je ekipa došla fizički nespremna na prvenstvo?

- Igračice dođu iz klubova, a onda imaju period oporavka i program po kom rade. Razlika je velika u mikro i makro ciklusu, jer je može kondicioni trener iz reprezentacije da vodi igračicama treninge u klubu, kad oni imaju svoje trenere. To ne ide tako. Ako zatreba negde i nikad da, pošalje se program, ali generalno svaki klub ima trenera i zna šta radi sa ekipom, ne može neko sa strane da se meša.

Sve ekipe su nas pretrčale?

- Zaista mislim da sa Danskom i Švedskom retko koja ekipa može da trči na istom nivou. A za Sloveniju se ne bih složio, mislim da nas ni jednom nisu pretrčali. Čak i sa bekovima bez rotacije nisu uspeli.

Šta treba promeniti u radu?

- Ako ne promenimo proces treninga, nema napretka. Onda se vraćamo onome kako klubovi nemaju finansijskih sredstava, koliko novca se ulaže u rukomet, da li država stoji iza ovog sporta. To generalno nije na meni, ne treba da se bavim tim stvarima, a teško mi je posle tri poraza da budem pametan.

Klubovi u Srbiji su u velikom problemu?

- Pre svega moram da istaknem da samo u Srbiji ne postoji ni jedan vrhunski klub koji igra Ligu šampiona. Sve zemlje u regionu imaju bar jedan i kroz njega prolaze sve igračice koje stignu i do reprezentacije. Evo primera radi, u reprezentaciji Slovenije su sve devojke prošle kroz Krim i to je ogromna prednost, ako i igranje u Ligi šampiona, svaki vikend imaju jaku utakmicu. Teško je to i napraviti, jer klub mora da ima dobrog sponzora i predsednika. Nije to greška Saveza, ne treba on da finansira ili pravi klub, jer to se ne radi ni u Hrvatskoj, ni Sloveniji. Ali ako se uskoro ne napravi klub u državi, biće sve alarmantnije stanje.

U Srbiji se klubovi gase, ukidaju se i Lige mlađih kategorija, u Prvoj ligi Beograda postoje samo četiri kluba?!

- Ne znam za te podatke, ne znam kako funkcioniše, pratim klubove, to je moj posao, ali ne na taj način. Šteta što nema klubova, znam da devojke idu u Mađarsku i igraju za dve hiljade evra samo da bi preživele i to ne može da bude pohvalno.

Govorite već izvesno vreme o podmlađivanju reprezentacije, a ponovo smo imali jednu od najstarijih ekipa na prvenstvu?

- Ponovo ću ponoviti, spisak reprezentacije je napravljen od devojaka koje imaju tri vakcine. Iznenadili biste se kad bih rekao da gotovo niko nema vakcinu, niti su želele da je prime.

Da li zaista mislite da su Jelena  Lavko i Jovana Stoiljković - zaslužile poziv u reprezentaciju?

- Ne mogu da odgovorim na to, te devojke su došle bez reči da igraju za ovu zemlju i bore se. Neke mlađe koje je trebalo da budu tu nisu, jer nisu želele da se vakcinišu. Meni je to van svake pameti, ali moram da poštujem svačiji izbor. Iskreno, mene je sramota kad ovo izgovaram.

Da li to znači da su ostale devojke imale vakcine, njih dve ne bi bile u reprezentaciji?

- Na to ne zaista ne mogu da odgovorim.

Ko nije želeo da se vakciniše?

- Dunja Tabak, Dunja Radević, Aleksandra Vukajlović, Marija Agbaba nisu želele... Poštujem njihovu odluku, ali je meni to van svake pameti. Neko ima dve vakcine, može da igra na prvenstvu i neće da dobije treću, pa o čemu mi da pričamo. I onda se neko nađe da kritikuje devojke koje su došle da se bore za svoju zemlju i igraju.

Pozvali ste Jovanu Bogojević, debitanta u 28 godina, i to kao treće krilo?

- Imala je vakcinu. Shvatite samo da su mi ruke bile vezane, nisam imao koga da zovem, jer nisu želele da se vakcinišu. Čitava ženska liga nema vakcinu. Pa da li  mislite da sam toliko lud i da ne znam?

Bregar je dodao:

- Molio sam igračice da dođu, ali ne vredi. Ne možete da napadate igračice koje su ovde i bore se, dok druge sede kući i ne zanima ih da igraju na prvenstvu. Zbog čega? Zbog treće vakcine, a imaju već dve! I mi pričamo o mladosti srpskog rukometa. Pa nema je, to su Instagram devojke.

Od medalje pošto ste tek preuzeli reprezentaciju došli ste do toga da molite devojke?

- Od tada sam svašta video zaista. Od juriša na medalju do onog dela da neće niko da igra. Ne znam šta više da kažem – zaključio je Uroš Bregar.