Италија је победом против Мађарске у финалу 1938. одбранила титулу шампиона света. Мађари нису много туговали због пораза.
- Примио сам четири гола, али сам спасио једанаест младих живота – рекао је мађарски голман Антал Сабо.
Сабо је тако открио да су Италијани пре утакмице добили од фашистичког вође Бенита Мусолинија поруку: Победите или умрите! Победа им је доносила доживотну славу, пораз је водио у смрт.
Настала је тако легенда о финалу трећег Мондијала. Као што обично бива са легендама, истина је негде другде.
АЛЕН НА ТРАВИ
Французи су за СП 1938. године направили лопту пригодног имена „ален“.
Лопта је била слична италијанској „федерале 102“ коришћена четири године раније. Направљена је од праве коже и од 12 панела.
За разлику од италијанске лопте, „ален“ су чинили панели правилнијег облика, што је доводило до лакше деформације.
„Ален“ се лако препознавао. На лопти је великим словима писало „светски куп“.
Не постоји ни писани траг да је у свлачионицу Италије стигао телеграм са поруком коју је објавио Сабо. Године разних истраживања довеле су до закључка да су Мађари чули гласину да је до Италијана стигла Мусолинијева порука „vincere o morire“. Превод је тачан, „победите или умирте“. Мусолини је често ватрене говоре о позиву на оружје завршавао овим слоганом. Фашистичка пропагандна машинерија је снажно радила, па су и италијанске новине често користиле борбени усклик да би мотивисале репрезентативце.
Легенда чије је семе посејао Сабо инспирисала је италијанског писца Енрика Бриција да 2016. напише књигу о успесима Италије у период у од 1926. до 1938. и преплитању фудбала са фашистичким режимом објављену. Насловио ју је „Vincere o morire“ (победи и умри) уз иконографију тог доба.
Фудбал и политика су увек ишли руку под руку, па ни СП 1938. није изузетак у односу на доба у коме је одигран.
Кандидатуру за организацију турнира поднели су Аргентина, Немачка и Француска.
Немачка је организовала ОИ 1936, од 1. до 16. августа. Док су Игре трајале, 13. августа 1936. је у Берлину одржан Конгрес ФИФА на коме је одлучивано о домаћину следећег Мондијала.
Поучена тиме како су нацисти искористили Олимпијске игре за пропаганду идеологије ФИФА је тражећи компромисно дипломатско решење одлучила да Немачка не организује два велика такмичења у кратком року.
Пошто је претходно СП одржано у Италији, Аргентинци су очекивали да ће турнир бити враћен у Јужну Америку. Изненађени су већ у првом кругу гласања. Француска је победила са 19 гласова. Аргентина је добила само три гласа. Немачку је подржала Италија.
Аргентинци, љути због неуспеха, одлучили су да бојкотују СП у Француској. Придружили су им се Уругвајци.
Политика се пренела на терен. Италијани нису били радо виђени гости у Француској. Мусолини је 14. маја 1938. изјављујући подршку генералу Франку у Шпанском грађанском рату, најављујући политички споразум са Великом Британијом, претио Француској ратом.
ЛЕОНИДАСУ ИЗБРИСАН ГОЛ
Најбољим стрелцем турнира у Француској проглашен је Бразилац Леонидас као стрелац осам голова.
У новембру 2006. ФИФА је преиначила податке.
Процењено је да је Леонидасу погрешно приписано да је у поновљеној утакмици против Чехословачке постигао два гола. Избрисан му је гол у 63. минуту и приписан Роберту.
Промена није утицала на поредак на листи стрелаца. Леонидас је остао на врху, са седам голова, два више од Мађара Женгелера и Сарошија и Италијана Пиоле, стрелаца по пет голова.
Зато су Италијани непријатељски дочекани у Марсељ, где су играли прву утакмицу против Норвешке. Око 3.000 демонстраната, Француза и Италијана које је прогнао Мусолинијев режим, полиција је пендрецима морала да удаљи како би Италијанима омогућила пролаз до аутобуса. Италијанска штампа је известила о топлом и љубазном дочеку репрезентације и великом ентузијазму бројне италијанске заједнице
Селектор Витирио Поцо је у једном интервјуу описао како је изгледао дочек на стадиону „Веледром“ у Марсељу, на коме су Азури играли против Норвешке.
- Изашли смо на терен и стали у врсту. Поздравили смо публику фашистичким поздравом. Догодило се предвидиво. Настала је заглушујућа бука. Публика је звиждала и негодовала. Изгледало је као да смо у Италији. Толико речи и израза на нашем језику, одлично смо их разумели. Трајало је то неко време, не знам колико. Стајао сам мирно, са подигнутом руком. Немачки судија и норвешки играчи су нас пажљиво гледали. После неколико минута бука је почела да јењава и публика је полако утихнула, али кад смо спустили руке поново су почели да нам звижде. Викнуо сам са клупе „Тим, спреман! Поздрав.“ Опет смо подигли руке да покажемо да нисмо уплашени. Пошто смо победили у борби застрашивања, играли смо се и на терену и победили Норвежане. Уживали смо. Представљали смо нашу земљу. Природно је било да носимо симболе и боје Италије, за нас то није била политички него патриотски чин - причао је Поцо.
И за Норвежане је чин Италијана био политички, па су окренули леђа Aзурима док су уздигнутом руком слушали салву увреда са трибина.
Следећу утакмицу Италија је играла у Паризу против Француске. Била је то још једна прилика да Французи искажу осећања. Италијани су добили прилику да узврате на неочекиван начин.
Дресови Француске и Италије су сличне боје, плаве. За утакмицу на стадиону „Коломбос“ једна екипа је морала да промени дресове. Жреб је одредио да то ураде Италијани.
РАФАЛ ПО НЕМЦИМА
Французи нису крили непријатрљски став ни према Немачкој која је на турнир дошла са новом заставом, нацистичком: кукасти крст у белом кругу на црвеној позадини.
Најпосећенија утакмица осмине финала била је Швајцарска – Немачка. Играна је у Паризу на „Парку принчева“, а Французи су дошли у великом броју да помогну Швајцарцима. На сваки начин. Током утакмице Немци су били више пута под рафалном паљбом флаша са трибина и право је чудо да ниједан није порвеђен.
Завршено је нерешено 1:1 после продужетака, па је четири дана касније играна нова утакмица. Поново су Французи напунили Парк принчева и помогли Швајцарској да победи 4:2.
Кад нису играли у традиционалним плавим дресовима, Италијани су бирали беле, али су у Паризу изашли у потпуно црној опреми. Неколико играча је касније причало да је црну боју изабрао лично Мусолини како би Французима гурнуо прст у око и узвратио за понашање у Марсељу.
Поцо је атмосферу у Паризу описао као „позориште непријатељства“, али то Италијане није спречило да остваре сигурну победу, а за архиву је остао податак да је то била једина утакмица А репрезентације у црној опреми.
Још само једном се догодило да је изабрана црна боја. Такве мајице носио је тим италијанских студената на гостовању у Берлину.
Италијани су за освајање светског првенства награђени са по 8.000 лира, што је била тромесечна плата професионалаца на Апенинима, и златним медаљама са фашистичким симболима. На 15-минутном пријему у Риму награде је поделио лично Мусолини. Италијанска штампа је са чуђењем известила да диктатор није подигао драгоцени трофеј.
ШОРЦ НА КОЛЕНИМА, ГОЛМАН ПРИМИО ГОЛ И ПОЧЕО ДА СЕ СМЕЈЕ
Несвакидашњи детаљ догодио се на утакмици полуфинала Италија – Бразил.
Бразилци су толико веровали да ће победити да је селектор Адемар Пимента одлучио да најбољи играч Леонидас не игра, како би се одморио за финале. Била је то трагична одлука Бразилца у коју су Италијани унели дозу комедије.
У 60. минуту Ђузепе Меаца се припремао да изведе једанаестерац. Кад је потрчао ка лопти, пукао му је канап на гаћицама. Капитен Италије није одустао од пута. Гаћице је придржао, али испустио их је кад је шутнуо лопту и спале су му до колена. Била је то толико комична сцена да се од срца смејао и голман Бразила, иако је лопта у мрежи значила недостижна недостижна два гола предности за Италију. Завршено је победом Азура 2:1.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
