Italija je pobedom protiv Mađarske u finalu 1938. odbranila titulu šampiona sveta. Mađari nisu mnogo tugovali zbog poraza.
- Primio sam četiri gola, ali sam spasio jedanaest mladih života – rekao je mađarski golman Antal Sabo.
Sabo je tako otkrio da su Italijani pre utakmice dobili od fašističkog vođe Benita Musolinija poruku: Pobedite ili umrite! Pobeda im je donosila doživotnu slavu, poraz je vodio u smrt.
Nastala je tako legenda o finalu trećeg Mondijala. Kao što obično biva sa legendama, istina je negde drugde.
ALEN NA TRAVI
Francuzi su za SP 1938. godine napravili loptu prigodnog imena „alen“.
Lopta je bila slična italijanskoj „federale 102“ korišćena četiri godine ranije. Napravljena je od prave kože i od 12 panela.
Za razliku od italijanske lopte, „alen“ su činili paneli pravilnijeg oblika, što je dovodilo do lakše deformacije.
„Alen“ se lako prepoznavao. Na lopti je velikim slovima pisalo „svetski kup“.
Ne postoji ni pisani trag da je u svlačionicu Italije stigao telegram sa porukom koju je objavio Sabo. Godine raznih istraživanja dovele su do zaključka da su Mađari čuli glasinu da je do Italijana stigla Musolinijeva poruka „vincere o morire“. Prevod je tačan, „pobedite ili umirte“. Musolini je često vatrene govore o pozivu na oružje završavao ovim sloganom. Fašistička propagandna mašinerija je snažno radila, pa su i italijanske novine često koristile borbeni usklik da bi motivisale reprezentativce.
Legenda čije je seme posejao Sabo inspirisala je italijanskog pisca Enrika Bricija da 2016. napiše knjigu o uspesima Italije u period u od 1926. do 1938. i preplitanju fudbala sa fašističkim režimom objavljenu. Naslovio ju je „Vincere o morire“ (pobedi i umri) uz ikonografiju tog doba.
Fudbal i politika su uvek išli ruku pod ruku, pa ni SP 1938. nije izuzetak u odnosu na doba u kome je odigran.
Kandidaturu za organizaciju turnira podneli su Argentina, Nemačka i Francuska.
Nemačka je organizovala OI 1936, od 1. do 16. avgusta. Dok su Igre trajale, 13. avgusta 1936. je u Berlinu održan Kongres FIFA na kome je odlučivano o domaćinu sledećeg Mondijala.
Poučena time kako su nacisti iskoristili Olimpijske igre za propagandu ideologije FIFA je tražeći kompromisno diplomatsko rešenje odlučila da Nemačka ne organizuje dva velika takmičenja u kratkom roku.
Pošto je prethodno SP održano u Italiji, Argentinci su očekivali da će turnir biti vraćen u Južnu Ameriku. Iznenađeni su već u prvom krugu glasanja. Francuska je pobedila sa 19 glasova. Argentina je dobila samo tri glasa. Nemačku je podržala Italija.
Argentinci, ljuti zbog neuspeha, odlučili su da bojkotuju SP u Francuskoj. Pridružili su im se Urugvajci.
Politika se prenela na teren. Italijani nisu bili rado viđeni gosti u Francuskoj. Musolini je 14. maja 1938. izjavljujući podršku generalu Franku u Španskom građanskom ratu, najavljujući politički sporazum sa Velikom Britanijom, pretio Francuskoj ratom.
LEONIDASU IZBRISAN GOL
Najboljim strelcem turnira u Francuskoj proglašen je Brazilac Leonidas kao strelac osam golova.
U novembru 2006. FIFA je preinačila podatke.
Procenjeno je da je Leonidasu pogrešno pripisano da je u ponovljenoj utakmici protiv Čehoslovačke postigao dva gola. Izbrisan mu je gol u 63. minutu i pripisan Robertu.
Promena nije uticala na poredak na listi strelaca. Leonidas je ostao na vrhu, sa sedam golova, dva više od Mađara Žengelera i Sarošija i Italijana Piole, strelaca po pet golova.
Zato su Italijani neprijateljski dočekani u Marselj, gde su igrali prvu utakmicu protiv Norveške. Oko 3.000 demonstranata, Francuza i Italijana koje je prognao Musolinijev režim, policija je pendrecima morala da udalji kako bi Italijanima omogućila prolaz do autobusa. Italijanska štampa je izvestila o toplom i ljubaznom dočeku reprezentacije i velikom entuzijazmu brojne italijanske zajednice
Selektor Vitirio Poco je u jednom intervjuu opisao kako je izgledao doček na stadionu „Veledrom“ u Marselju, na kome su Azuri igrali protiv Norveške.
- Izašli smo na teren i stali u vrstu. Pozdravili smo publiku fašističkim pozdravom. Dogodilo se predvidivo. Nastala je zaglušujuća buka. Publika je zviždala i negodovala. Izgledalo je kao da smo u Italiji. Toliko reči i izraza na našem jeziku, odlično smo ih razumeli. Trajalo je to neko vreme, ne znam koliko. Stajao sam mirno, sa podignutom rukom. Nemački sudija i norveški igrači su nas pažljivo gledali. Posle nekoliko minuta buka je počela da jenjava i publika je polako utihnula, ali kad smo spustili ruke ponovo su počeli da nam zvižde. Viknuo sam sa klupe „Tim, spreman! Pozdrav.“ Opet smo podigli ruke da pokažemo da nismo uplašeni. Pošto smo pobedili u borbi zastrašivanja, igrali smo se i na terenu i pobedili Norvežane. Uživali smo. Predstavljali smo našu zemlju. Prirodno je bilo da nosimo simbole i boje Italije, za nas to nije bila politički nego patriotski čin - pričao je Poco.
I za Norvežane je čin Italijana bio politički, pa su okrenuli leđa Azurima dok su uzdignutom rukom slušali salvu uvreda sa tribina.
Sledeću utakmicu Italija je igrala u Parizu protiv Francuske. Bila je to još jedna prilika da Francuzi iskažu osećanja. Italijani su dobili priliku da uzvrate na neočekivan način.
Dresovi Francuske i Italije su slične boje, plave. Za utakmicu na stadionu „Kolombos“ jedna ekipa je morala da promeni dresove. Žreb je odredio da to urade Italijani.
RAFAL PO NEMCIMA
Francuzi nisu krili neprijatrljski stav ni prema Nemačkoj koja je na turnir došla sa novom zastavom, nacističkom: kukasti krst u belom krugu na crvenoj pozadini.
Najposećenija utakmica osmine finala bila je Švajcarska – Nemačka. Igrana je u Parizu na „Parku prinčeva“, a Francuzi su došli u velikom broju da pomognu Švajcarcima. Na svaki način. Tokom utakmice Nemci su bili više puta pod rafalnom paljbom flaša sa tribina i pravo je čudo da nijedan nije porveđen.
Završeno je nerešeno 1:1 posle produžetaka, pa je četiri dana kasnije igrana nova utakmica. Ponovo su Francuzi napunili Park prinčeva i pomogli Švajcarskoj da pobedi 4:2.
Kad nisu igrali u tradicionalnim plavim dresovima, Italijani su birali bele, ali su u Parizu izašli u potpuno crnoj opremi. Nekoliko igrača je kasnije pričalo da je crnu boju izabrao lično Musolini kako bi Francuzima gurnuo prst u oko i uzvratio za ponašanje u Marselju.
Poco je atmosferu u Parizu opisao kao „pozorište neprijateljstva“, ali to Italijane nije sprečilo da ostvare sigurnu pobedu, a za arhivu je ostao podatak da je to bila jedina utakmica A reprezentacije u crnoj opremi.
Još samo jednom se dogodilo da je izabrana crna boja. Takve majice nosio je tim italijanskih studenata na gostovanju u Berlinu.
Italijani su za osvajanje svetskog prvenstva nagrađeni sa po 8.000 lira, što je bila tromesečna plata profesionalaca na Apeninima, i zlatnim medaljama sa fašističkim simbolima. Na 15-minutnom prijemu u Rimu nagrade je podelio lično Musolini. Italijanska štampa je sa čuđenjem izvestila da diktator nije podigao dragoceni trofej.
ŠORC NA KOLENIMA, GOLMAN PRIMIO GOL I POČEO DA SE SMEJE
Nesvakidašnji detalj dogodio se na utakmici polufinala Italija – Brazil.
Brazilci su toliko verovali da će pobediti da je selektor Ademar Pimenta odlučio da najbolji igrač Leonidas ne igra, kako bi se odmorio za finale. Bila je to tragična odluka Brazilca u koju su Italijani uneli dozu komedije.
U 60. minutu Đuzepe Meaca se pripremao da izvede jedanaesterac. Kad je potrčao ka lopti, pukao mu je kanap na gaćicama. Kapiten Italije nije odustao od puta. Gaćice je pridržao, ali ispustio ih je kad je šutnuo loptu i spale su mu do kolena. Bila je to toliko komična scena da se od srca smejao i golman Brazila, iako je lopta u mreži značila nedostižna nedostižna dva gola prednosti za Italiju. Završeno je pobedom Azura 2:1.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
