Крађа века, забрањено мењање дресова, судија после туче измислио картоне и добио орден од краљице... све је то Мондијал!

Кен Астон је зауставио аутомобил на раскрсници Кенснгтон хај улице. Кренуо је кући задовољан победом Енглеске у четвртфиналу светског првенства против Аргентине, али разочаран свиме што је обележило утакмицу на Вемблију. Стрпљиво је чекао тренутак да настави вожњу. Црвено светло је заменило жуто. Астону је синула генијална идеја. Уместо кући одвезао се у Фудбалску асоцијацију.

Кен Астон био је учитељ у средњој школи и фудбалски судија. На почетку Другог светског рата пријавио се у Краљевску авијацију, али је одбијен због повреде чланка задобијене током једне утакмице. Придружио се Краљевској артиљерији. Напредовао је до чина потпуковника, а крај рата је дочекао у Краљевској индијској армији.

Битке су Астона непрестано пратиле током живота. ФИФА га је изабрала за судију на Првенству света 1962. у Чилеу. Тамо је био учесник чувене „Битке за Сантијаго“. Судио је утакмицу Чиле – Италија (2:0). Играчи су се толико тукли током утакмице да је неколико пута морала полиција да их раздваја. Астон никако није могао да се споразуме са играчима, није говорио ни шпански ни италијански, а ни они нису разумели енглески језик.

Била је то Астонова последња мондијалска утакмица. У јурњави за играчима и сам се повредио, истегао је Ахилову тетиву и више није могао на терен.

Енглеска је добила организацију Првенства света 1966. Астон је именован за директора Судијског одбора. У том телу био је и за следећа три завршна турнира.

Енглеска је 23. јула 1966. играла на Вемблију против Аргентине утакмицу четвртфинала. Иако раздвојене на два краја света, између две репрезентације је владало велико ривалство. Британци су имали велики утицај на развој фудбала у Аргентини, а Јужноамерикаци су имали велику жељу да покажу да су надмашили учитеље.

Утакмица на Вемблију је ривалитет подигла на виши ниво. У Аргентини је упамћена као „крађа века“. Енглеска је победила резултатом 1:0, а Аргентинци тврде да је Хартс гол постигао из офсајда. Аргентинске новине су објавиле слику маскоте, лава Вилија у гусарском оделу како би сликовито описали шта се догодило у Лондону.

Новине су брујале и о понашању селектора Енглеске Алфа Ремзија. Није дозволио играчима да после утакмице размене дресове са Аргентинцима, које је у изјави за новине због понашања на терену назвао „животињама“.

Од првог минута играно је „прљаво“. Истицао се капитен Аргентине Антонио Ратин. Саплитао је и ударао Енглезе где год би их стигао.

Већ на почетку утакмице судија Рудолф Креитлејн из Западне Немачке је опоменуо Ратина због преоштрог старта над Бобијем Чарлтоном. Жути и црвени картони у то време нису постојали. Јавна опомена била је „жути картон“. После друге уследило би искључење тако што би судија показао играчу да напусти терен. Опомена, међутим, није увек подразумевала и жути картон. Судији је остављано на процену кад је доста опомињања.

Ратин се није обазирао на опомену. Наставио је да игра грубо. У 35. минуту је саплео Џофа Хартса. Креитјејн је прекинуо игру и још једном опоменуо Ратина. Аргентинац се побунио, а Немац му показао да на напусти терен.

Аргентинци су после утакмице тврдили да је судија искључио Ратина јер га је „мрко погледао“. У званичном извештаја ФИФА написано је да је капитен Аргентине искључен због „непристојног приговора“. Чини се да су ближи истини Аргентинци. Ратин је судији дао видљив знак да жели да поприча, јер је показао на капитенску траку с намером да неког од саиграча позове као преводиоца пошто је говорио само шпански језик.

Кад су се страсти смириле Креитлејн је дао знак за наставак игре. Убрзо се поново огласио. Судију је позвао делегат и обавестио га да је Ратин и даље на терену. Немац је отишао до капитена Аргентине и још једном му објаснио да је искључен. Утакмица је настављена тек кад је Креитлејн дословце испратио Ратина са терена.

Капитен Аргентине је тешко прихватио одлуку судије. Кад већ није могао на терену одлучи је да Енглезе нервира испод трибина. Мирно је прошетао црвеним тепихом постављеним за чланове краљевске породице и сео испод ложе краљице Елизабете Друге. Енглези су га засули салвом звиждука и увреда, а Ратина је полиција удаљила од краљичине ложе.

-Видео сам да све његове одлуке иду у прилог Енглеској... Kорнери, фаулови, чак је измислио и играње руком. Показао сам му на капитенску траку и неколико минута тражио преводица. Нисам могао да верујем кад ме је испратио до аут-линије. Искључење је било толико неправедно да сам у бесу сео на црвени тепих краљичине ложе – сећао се тада 79-годишњи Ратин у интервјуу 2016. за аргентински дневник Ла насион поводом 50 година од легендарне утакмице

У званичном извештају ФИФА наведено је да је Ратин у 35. минуту опоменут и потом искључен. Опоменути су и Аргентинци Солари, Артиме и Мас. Поред свих стоје картони одговарајуће боје. Нико их на стадиону није видео.

Аргентинске новине су навеле да су и браћа Џек и Боби Чарлтон опоменути, али то није наведено у извештају ФИФА.

На Вемблију је тог дана био и Кен Астон. Док је гледао утакмицу сећао се својих мука током утакмице у Сантијагу и добро је разумемо невоље Креитлејна. Покушао је да помогне, па је и сишао до терена како би заштитио колегу од Аргентинаца љутих због искључења Ратина.

Враћајући се кући са утакмице, Астон је закључио да је фудбалу неопходно решење које ће разбити језичке баријере. Док је стајао пред семафором у Кенсингтон хај утакмици досетио се решења.

-Жуто, „хајде, смири се“. Црвено, „искључен си“. То би могло да успе – помислио је Астон.

Следећег дана Астон је отишао у Фудбалску асоцијацију и објаснио чега се досетио. Измислио је жуте и црвене картоне.

Решење је било генијално. Фудбал је добио свој језик или су га добиле бар судије. Свакоме је постало јасно шта имају да „кажу“.

ФИФА је брзо усвојила Астонову идеју. Жути и црвени картони појавили су се на следећем светском шампионату.

Наравно, фудбал се потрудио да дода нове драмске ефекте. После свих мука које је на Вемблију имао Креитлејн част да први подигне жути картон имао је његов сународник, Немац Курт Ченешер. Први га је угледао репрезентативац Совјетског Савеза Гивили Нодија, 31. маја 1970. у осмом минуту утакмице против Мексика на Ацтека стадиону. На истој утакмици су „пожутели“ и Совјет Генади Логофет и капитен Мексика Густаво Пења, јер су хтели да се на тернеру расправе без судије.

На СП 1970. није било искључених фудбалера, па је тако Креитлејнова домовина постала прва у којој је виђен црвени картон,. На утакмици Западна Немачка – Чиле, 14. јуна 1974. играч јужноамеричког тима Карлос Касели је у 67. минуту добио други жути картон и у руци судије Догана Бабачана из Турке видео црвени картон.

Касели је незаслужено у историји фудбала записан по првом црвеном картону. Легенда Коло-Кола, трипут најбољи стрелац чилеанског првенства, освајач Копа ливертадорес 1973. и најбољи играч Копа Америка 1979, гласни противник Пиночеовог режима оставио је много дубљи траг него што му је приписано.

Кен Астон је за допринос фудбалу добио признања ФИФА, а одужила му се и домовина. Добио је Орден за заслуге Британске империје, а с њим и титулу сера. Одржавао је семинаре и на разне начине утицао на даљи развој судија. Преминуо је 2001. у 86. години.