БЕСАНА НОЋ У МИЛАНУ: Матеус на припремама Паризана открио како је Западна Немачка освојила СП

Тренинг Партизана на теренима у Белеку у јануару 2003. протицао је мирно. Играчи су жонглирали, додавали лопту један другом преко терена, жонглирали. Лопта је „повукла“ и тренера Лотара Матеуса. Повремено би показао шта је остало у ногама пензионисаног најбољег фудбалера света.

Изненада, мир је прекинуо узвик.

- Шта си рекао? Да је било случајно? Случајно!? Најн! Најн! Ништа није било случајно – викао је Матеус мешајући енглески и немачки.

Тренутак раније капитен Партизана Саша Илић је решио да нервира новог тренера и добацио је Матеусу да је „онакве голове“ у победи Западне Немачке против Југославије (4:1) на Првенству света 1990. постигао „случајно“. Из Немца је сукнула ватра сујете.

- Стани! Дај ми лопту – командовао је Немац.

Матеус је почео да распоређује играче као на шаховској табли. Стао је на 20 метара од гола и затражио да му Илић дода „параболу“ онако како је то Штефан Ројтер урадио у 28. минуту утакмице у Милану. Првим додиром ју је умирио, другим заобишао Милана Стојаноског онако како је то 13 година раније урадио против Давора Јозића и у трећем шутем са 18 метара погодио доњи десни угао гола, тамо где лопту није могао да стигне голман Ђорђе Пантић док је глумио голмана југословенске репрезентације Томислава Ивковића. 

- Овако је било – узвикнуо је Матеус.

Показној вежби ту није био крај. Матеус се намерио да покаже како је постигао и гол у 65. минуту.

- Ти стани ту. Ти тамо! Кад кренем ти покушај да ме зауставиш. Кад прођем ти крени на мене – објашњавао је Матеус постављајући играче по терену.

И кренуо је. Узео је лопту на половини „Немачке“. Потрчао је преко терена. На 35 метара је прошао поред „Јозића“. На 25 метара је имао отворен шут ка голу. Опалио је по лопти.

После Мондијала у Италији измерено је да је лопта летела брзином од 105 километара на час. На демонстрацији у Анталији није била тако брза, али је шут био толико прецизан да голман Пантић није могао  да је ухвати иако је знао како је прошла поред Ивковића.

- Кажи, да ли је овако било – окренуо се Матеус задовољно ка Илићу.

Док је Немац ликовао, Миливоје Ћирковић је отишао до аут-линије, где је стајао тадашњи директора Партизана Ненад Бјековића.

- Може ли он да игра, наћи ћемо другог тренера – шеретски је упитао Ћирковић.

Вече после тренинга Матеус је открио све тајне победе Немачке против Југославије на „Сан Сиру“.

- Ноћ пред утакмицу нисам спавао. Плашио сам се утакмице против Југославије – причао је Матеус.

Немачка је на Мондијал 1990. у Италији дошла као вицешампион из Мексика 1986. и оптерећена неуспехом на ПЕ 1988. који је организовала. Матеус је био капитен Панцера и једини који је могао да стане на пут Марадониној Аргентини у одбрани трофеја освојеног четири године раније.

- Обавеза Немачке је да победи у првој утакмици на турниру. То је нешто као закон репрезентације. Победа у првој утакмици практично значи и пласман у следећу фазу, јер је обично довољан још један или два нерешена резултата из две следеће утакмице за пролзак даље. У Италији смо прву утакмицу играли против јаке Југославије. Ноћ пред утакмицу нисам ока склопио. Ни цимеру Бремеу нисам дозволио да спава. Присећали смо се како игра Југославија као тим, како играју поједини играчи. О свему томе смо већ разговарали, имали смо све на папиру, али ја сам покушавао да се сетим да ли смо можда нешто заборавили.

Причао је да је оба гола постигао уочавајући слабости у везном реду Југославије.

- Приметили смо да постоји велика празнина између Хаџибегића и Јозића у одбрани и играча у везном реду. Ту празнину би обично попуњавао један од њих двојице изласком на противника у пољу. Стојковић и Сушић су били офанзивни у средњем реду и ретко су се враћали у одбрану. Зато смо желели да што више играмо у том простору где није било југословенских везних играча. Чудило ме је да нам је то било дозвољено током целе утакмице – причао је Матеус.

Оно што је причао пре 19 година у Анталији током припрема Партизана, Матеус је потврдио недавно за сајт ФИФА у интервјуу поводом предстојећег Мондијала.

- За Немачку сам играо 150 утакмица. Утакмица против Југославије била је 75. за репрезентацију и моја најбоља. Били су заиста тврд тим. Победом против Југославије поставили смо темељ за освајање светског првенства.

После победе против Југославије, Немачкој су се даље на путу ка финалу сва врата отварала. У групи је победила Уједињене Арапске Емирате (5:1), па одражала јачи тренинг против Колумбије (1:1).

У осмини финала уследио је реванш Холандији (2:1) за пораз у полуфиналу ПЕ 1988.

У четвртфиналу Матеус је голом из једанаестерца решио утакмицу против Чехословачке (1:0). У истој рунди Југославија је после продужетака и једанаестераца изгубила од Аргентине (0:0 – 3:2).

- Мислиш да су ситнице одлучиле, а није тако. Немачка не губи на пенале. Није то случајно. Једанаестерци нису лутрија. Ништа није случајно. Ми знамо како противнички голман брани и како противнички играчи шутирају пенале. Голман може да одбрни пенал само ако играч лоше шутира. Играли сте нерешено против светског првака, а да сте боље шутирали пенале играли бисте у полуфиналу – причао је Матеус у тренуцима одмора током припрема Партизана у Анталији.

Знао је о чему прича. Немачка је у полуфиналу победила Енглеску после извођења једанаестераца (1:1 – 4:3). Панцери су искористили сва четири пенала. На идентичан начин до финала је прошла и Аргентина, победом против Италије после једанаестераца (1:1 – 4:3).

Финале на Олимпику био је други окршај Матеуса, тада играча Интера, и Марадоне, ведете Наполија, за Златни глобус. Први је припао Аргентинцу у незаборавном финалу на Ацтека стадиону четири године раније (4:2).

- Марадона је најбољи играч кога сам видео током две деценије професионалне каријере.

У Мексику је Аргентина заслужила титулу светског шампиона. Ми смо били задовољни и другим местом. Било је оних који су после изгубљеног финала 1982. у Шпанији од Италије били разочарани и поразом 1986, али ми играчи смо били задовољни. Да нам је неко пре турнира понудио друго место нама би било довољно. Знали смо да немамо тако добар тим као Аргентина, а имали смо и много повређених играча.

Кад су већ дошли поново до финала, Немци су чврсто решили и да коначно освоје Златни глобус.

- Могли смо да кажемо да у финалу имамо предност домаћег терена. Руди Фелер и Томас Хеслеср су играли за Рому и њени навијачи су били на нашој страни. Аргентина је избацила Италију у полуфиналу, па је и то био разлог зашто су Италијани на нашој страни. Поврх свега, Марадона није био баш популаран у Риму. Ми смо били срећни што не морамо у Риму да играмо са Италијом. Знали смо да Аргентина више није тим какав је била четири године раније. Имали су мало среће на путу, са извођењем пенала и неким лошим резултатима противника. Имали смо неке предности у финалу.

Немачка је победила. Гол за титулу шампиона света није постигао Матеус. Учинио је то бек Андреас Бреме. Изгледало је да ће први пут у историји светских првенстава утакмица бити завршена без голова. У 85. минуту Матеус је са 25 метара додао лопту Рудију Фелеру, а он у шеснаесерцу Аргентине пао поред Роберта Сенсинија. Мексиканац Едгардо Кондесал је досудио једанаестерац.

- Победили смо из донекле сумњивог пенала, то могу да признам, али добри Бог се определио за правдан исход и дозволио да победи бољи тим – рекао је Лотар Матеус, капитен репрезентације Западне Немачке која је освојила Првенство света 1990. у Италији.