Trening Partizana na terenima u Beleku u januaru 2003. proticao je mirno. Igrači su žonglirali, dodavali loptu jedan drugom preko terena, žonglirali. Lopta je „povukla“ i trenera Lotara Mateusa. Povremeno bi pokazao šta je ostalo u nogama penzionisanog najboljeg fudbalera sveta.
Iznenada, mir je prekinuo uzvik.
- Šta si rekao? Da je bilo slučajno? Slučajno!? Najn! Najn! Ništa nije bilo slučajno – vikao je Mateus mešajući engleski i nemački.
Trenutak ranije kapiten Partizana Saša Ilić je rešio da nervira novog trenera i dobacio je Mateusu da je „onakve golove“ u pobedi Zapadne Nemačke protiv Jugoslavije (4:1) na Prvenstvu sveta 1990. postigao „slučajno“. Iz Nemca je suknula vatra sujete.
- Stani! Daj mi loptu – komandovao je Nemac.
Mateus je počeo da raspoređuje igrače kao na šahovskoj tabli. Stao je na 20 metara od gola i zatražio da mu Ilić doda „parabolu“ onako kako je to Štefan Rojter uradio u 28. minutu utakmice u Milanu. Prvim dodirom ju je umirio, drugim zaobišao Milana Stojanoskog onako kako je to 13 godina ranije uradio protiv Davora Jozića i u trećem šutem sa 18 metara pogodio donji desni ugao gola, tamo gde loptu nije mogao da stigne golman Đorđe Pantić dok je glumio golmana jugoslovenske reprezentacije Tomislava Ivkovića.
- Ovako je bilo – uzviknuo je Mateus.
Pokaznoj vežbi tu nije bio kraj. Mateus se namerio da pokaže kako je postigao i gol u 65. minutu.
- Ti stani tu. Ti tamo! Kad krenem ti pokušaj da me zaustaviš. Kad prođem ti kreni na mene – objašnjavao je Mateus postavljajući igrače po terenu.
I krenuo je. Uzeo je loptu na polovini „Nemačke“. Potrčao je preko terena. Na 35 metara je prošao pored „Jozića“. Na 25 metara je imao otvoren šut ka golu. Opalio je po lopti.
Posle Mondijala u Italiji izmereno je da je lopta letela brzinom od 105 kilometara na čas. Na demonstraciji u Antaliji nije bila tako brza, ali je šut bio toliko precizan da golman Pantić nije mogao da je uhvati iako je znao kako je prošla pored Ivkovića.
- Kaži, da li je ovako bilo – okrenuo se Mateus zadovoljno ka Iliću.
Dok je Nemac likovao, Milivoje Ćirković je otišao do aut-linije, gde je stajao tadašnji direktora Partizana Nenad Bjekovića.
- Može li on da igra, naći ćemo drugog trenera – šeretski je upitao Ćirković.
Veče posle treninga Mateus je otkrio sve tajne pobede Nemačke protiv Jugoslavije na „San Siru“.
- Noć pred utakmicu nisam spavao. Plašio sam se utakmice protiv Jugoslavije – pričao je Mateus.
Nemačka je na Mondijal 1990. u Italiji došla kao vicešampion iz Meksika 1986. i opterećena neuspehom na PE 1988. koji je organizovala. Mateus je bio kapiten Pancera i jedini koji je mogao da stane na put Maradoninoj Argentini u odbrani trofeja osvojenog četiri godine ranije.
- Obaveza Nemačke je da pobedi u prvoj utakmici na turniru. To je nešto kao zakon reprezentacije. Pobeda u prvoj utakmici praktično znači i plasman u sledeću fazu, jer je obično dovoljan još jedan ili dva nerešena rezultata iz dve sledeće utakmice za prolzak dalje. U Italiji smo prvu utakmicu igrali protiv jake Jugoslavije. Noć pred utakmicu nisam oka sklopio. Ni cimeru Bremeu nisam dozvolio da spava. Prisećali smo se kako igra Jugoslavija kao tim, kako igraju pojedini igrači. O svemu tome smo već razgovarali, imali smo sve na papiru, ali ja sam pokušavao da se setim da li smo možda nešto zaboravili.
Pričao je da je oba gola postigao uočavajući slabosti u veznom redu Jugoslavije.
- Primetili smo da postoji velika praznina između Hadžibegića i Jozića u odbrani i igrača u veznom redu. Tu prazninu bi obično popunjavao jedan od njih dvojice izlaskom na protivnika u polju. Stojković i Sušić su bili ofanzivni u srednjem redu i retko su se vraćali u odbranu. Zato smo želeli da što više igramo u tom prostoru gde nije bilo jugoslovenskih veznih igrača. Čudilo me je da nam je to bilo dozvoljeno tokom cele utakmice – pričao je Mateus.
Ono što je pričao pre 19 godina u Antaliji tokom priprema Partizana, Mateus je potvrdio nedavno za sajt FIFA u intervjuu povodom predstojećeg Mondijala.
- Za Nemačku sam igrao 150 utakmica. Utakmica protiv Jugoslavije bila je 75. za reprezentaciju i moja najbolja. Bili su zaista tvrd tim. Pobedom protiv Jugoslavije postavili smo temelj za osvajanje svetskog prvenstva.
Posle pobede protiv Jugoslavije, Nemačkoj su se dalje na putu ka finalu sva vrata otvarala. U grupi je pobedila Ujedinjene Arapske Emirate (5:1), pa odražala jači trening protiv Kolumbije (1:1).
U osmini finala usledio je revanš Holandiji (2:1) za poraz u polufinalu PE 1988.
U četvrtfinalu Mateus je golom iz jedanaesterca rešio utakmicu protiv Čehoslovačke (1:0). U istoj rundi Jugoslavija je posle produžetaka i jedanaesteraca izgubila od Argentine (0:0 – 3:2).
- Misliš da su sitnice odlučile, a nije tako. Nemačka ne gubi na penale. Nije to slučajno. Jedanaesterci nisu lutrija. Ništa nije slučajno. Mi znamo kako protivnički golman brani i kako protivnički igrači šutiraju penale. Golman može da odbrni penal samo ako igrač loše šutira. Igrali ste nerešeno protiv svetskog prvaka, a da ste bolje šutirali penale igrali biste u polufinalu – pričao je Mateus u trenucima odmora tokom priprema Partizana u Antaliji.
Znao je o čemu priča. Nemačka je u polufinalu pobedila Englesku posle izvođenja jedanaesteraca (1:1 – 4:3). Panceri su iskoristili sva četiri penala. Na identičan način do finala je prošla i Argentina, pobedom protiv Italije posle jedanaesteraca (1:1 – 4:3).
Finale na Olimpiku bio je drugi okršaj Mateusa, tada igrača Intera, i Maradone, vedete Napolija, za Zlatni globus. Prvi je pripao Argentincu u nezaboravnom finalu na Acteka stadionu četiri godine ranije (4:2).
- Maradona je najbolji igrač koga sam video tokom dve decenije profesionalne karijere.
U Meksiku je Argentina zaslužila titulu svetskog šampiona. Mi smo bili zadovoljni i drugim mestom. Bilo je onih koji su posle izgubljenog finala 1982. u Španiji od Italije bili razočarani i porazom 1986, ali mi igrači smo bili zadovoljni. Da nam je neko pre turnira ponudio drugo mesto nama bi bilo dovoljno. Znali smo da nemamo tako dobar tim kao Argentina, a imali smo i mnogo povređenih igrača.
Kad su već došli ponovo do finala, Nemci su čvrsto rešili i da konačno osvoje Zlatni globus.
- Mogli smo da kažemo da u finalu imamo prednost domaćeg terena. Rudi Feler i Tomas Heslesr su igrali za Romu i njeni navijači su bili na našoj strani. Argentina je izbacila Italiju u polufinalu, pa je i to bio razlog zašto su Italijani na našoj strani. Povrh svega, Maradona nije bio baš popularan u Rimu. Mi smo bili srećni što ne moramo u Rimu da igramo sa Italijom. Znali smo da Argentina više nije tim kakav je bila četiri godine ranije. Imali su malo sreće na putu, sa izvođenjem penala i nekim lošim rezultatima protivnika. Imali smo neke prednosti u finalu.
Nemačka je pobedila. Gol za titulu šampiona sveta nije postigao Mateus. Učinio je to bek Andreas Breme. Izgledalo je da će prvi put u istoriji svetskih prvenstava utakmica biti završena bez golova. U 85. minutu Mateus je sa 25 metara dodao loptu Rudiju Feleru, a on u šesnaesercu Argentine pao pored Roberta Sensinija. Meksikanac Edgardo Kondesal je dosudio jedanaesterac.
- Pobedili smo iz donekle sumnjivog penala, to mogu da priznam, ali dobri Bog se opredelio za pravdan ishod i dozvolio da pobedi bolji tim – rekao je Lotar Mateus, kapiten reprezentacije Zapadne Nemačke koja je osvojila Prvenstvo sveta 1990. u Italiji.
ODUSTAO OD PENALA
Trijumf Nemačke je Mateusu doneo i Zlatnu loptu 1990. Za najboljeg igrača Prvenstva sveta 1990. je izabran Italijan Salvatore Skilaći, najbolji strelac turnira.
Podela pojedinačnih nagrada bila bi možda drugačija da Mateus nije izvođenje jedanaesterca u finalu prepustio Bremeu.
- U prvom poluvremenu sam imao problem sa kopačkama. Pukao je đon i u drugom poluvremenu sam igrao u novim kopačkama, drugačiji model koji nikada ranije nisam nosio. Uvek sam voleo da igram u dobro razgaženim kopačkama, ali u finalu nisam imao drugi par. Pred finale ne razmišljaš o takvim stvarima. U poluvremenu mi je prišao čovek iz Adidasa i rekao „ovo je jedini par koji imamo“. Uzeo sam, ali se nisam dobro osećao u njima. Ne postoji zakon koji kaže da jedan igrač mora da izvodi penale, a mi smo imali nekoliko izvanrednih šutera. Mogao je to da uradi Litbarski, ali sam mislio da će to dobro da uradi i Breme. Delio sam s njim sobu tokom svetskog prvenstva i mnogo smo pričali o detaljima utakmica. Breme je sam znao da bi trebalo da izvede penal – pričao je Mateus o trenutku odluke Prvenstva sveta 1990.
UTAKMICE NA SP
25 - Lotar Mateus (Nemačka)
24 - Miroslav Klose (Nemačka)
23 - Paolo Maldini (Italija)
21 - Dijego Maradona (Argentina)
21 - Uve Zeler (Z. Nemačka)
21 - Vladislav Žmuda (Poljska)
STRAH OD GREŠKE
Mateus je tokom karijere podigao mnogo trofeja. Osvajanje Zlatnog globusa je izazvao posebne emocije.
- Velika je čast osvojiti svetsko prvenstvo. Bio sam zadivljen. Nisam znao kako ću regovati. Trebalo je da budem prvi koji ću da dodirem pehar. Plašio sam se da ću da uradim nešto pogrešno. Plašio sam se da ću da ispustim trofej – pričao je Mateus.
ZABLUDA SA EKRANA
Tokom jednog intervjua pitao sam Mateusa kako izdržava da trči u snažnom tempu tokom utakmice.
- Nikad nisam mnogo trčao. Verovatno je takav utisak ostao jer sam igrao u sredini terena, tamo gde je lopta najveći deo vremena tokom utakmice, pa sam i ja često bio u kadru. Obično sam se kretao u prostoru od polovine našeg polja do polovine protivničkog. Zabluda je i da Nemci mnogo trče. Mi smo racionalni. Svaki igrač ima prostor u kome se kreće. Zato imamo više snage od protivnika pred kraj utakmice. Pogledajte statistiku. Nemaca nikad nema u vrhu liste igrača koji su najviše trčali - pričao je Mateus
ODBILI DA IZGUBE U LANSU
Mateus se posle debakla Nemačke na SP 1994. povukao iz reprezentacije. Poraz od Bugarske (1:2) u četvrtfinalu je bio znak da je neophodna promena. Mateus je dao primer. Povukao se iz reprezentacije posle 14 godina igranja za Nemačku.
Povukao se dostojanstveno. U poslednjoj utakmici je postigao gol i postavio rekord. Odigrao je 21. utakmicu na završnim turnirima.
Nemci su se brzo oporavili i osvojili PE 1996.
S krunom evropskih šampiona Panceri su imali velike ambicije na SP 1998, ali su povrede počele da ih krune. Selektor Berti Fogst ostao je bez nekoliko igrača na koje je računao. Kad se povredio i štoper Matijas Zamer, Fogst je povukao iznuđen potez. Na Mondijal je pozvao Mateusa.
Prvu utakmicu protiv SAD je presedeo na klupi za rezervne igrače. Nemačka je pobedila 2:0.
- Mogao sam da igram, bio sam spreman. Poštovao sam odluku selektora - pričao je Mateus.
U drugom kolu Panceri su igrali protiv Jugoslavije. Mateus je ponovio bio među rezervama. Plavi su posle prvog poluvremena vodili 1:0 golom Mijatovića u 13. minutu.
U 46. minutu Mateus je zamenio Ditmara Hamana i stao na poziciju libera. Nije mnogo pomogao. U 52. minutu Dragan Stojković je povećao na 2:0 i „pogledao u sat”.
Prednost je počela da se topi u 72. minutu, autogolom Mihjajlovića posle šuta Tarnata. U 82. minutu Birhov je izjednačio na 2:2.
- Izvukli smo se kao i mnogo puta jer nismo hteli da dozvolimo protivniku da pomisli da je utakmica završena zato što vodi 2:0. Jugoslavija je imala odlične fudbalere, ali smo znali da ne mogu da izdrže utakmicu u ritmu u kome su počeli. Posle gola Stojkovića imali smo više od pola sata da bar izjednačimo. Nismo hteli da potvrdu plasmana u nokaut-fazu ostavljamo za sledeće kolo - sećao se Mateus utakmice u Lansu.
Odigrao je Mateus još tri utakmice. Nemačka je ponovo ispala u četvrtfinalu, ovog puta od Hrvatske. Mateus je mondijalsku priču zaustavio na 25 utakmica.
Za reprezentaciju je igrao još dve godine. Povukao se posle 150. utakmice odigrane protiv Portugalije na PE 2000.
BILARDO SE POVUKAO
O utakmicama Zapadne Nemačke i Argentine u finalima 1986. i 1990. ostale su anegdote vezane za selektora Gaučosa Karlosa Bilarda.
Posle trijumfa 1986. Bilardo nije uzeo Zlatni globus. Ostavio je da s njim slave igrači.
Argentinac je u jednom intervjuu ispričao da je posle finala 1990. hteo da priđe Mateusu i zamoli ga da se fotografišu zajedno dok drži trofej, ali da to nije uradio kako ne bi remetio slavlje Nemaca.
- Samo da je pitao... Odmah bih ga pozvao da nam se pridruži, ne bih oklevao. Slična scena je bila i u polufinalu protiv Engleske. Pobedili smo kad je Vodl u poslednjoj seriji penala šutirao preko prečke, ali ja se nisam slavio sa ekipom. Umesto toga otišao sam do Vodla da ga utešim. Zaista sam mogao da razumem šta oseća u tom trenutku. Nisam mogao da mu pomognem, ali mi ga je bilo žao. Da je Bilardo došao do mene, sigurno bismo se slikali sa njim. Obuzela nas je radost i bili smo spremni da pomognemo svakome ko želi nešto od nas.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
