ДИЗАЊЕ ЧЕЛИЧНЕ ЗАВЕСЕ: Северна Кореја и чудо на Мондијалу 1966.

Свака фунта 20. јула 1966. у кладионицама у Енглеској била је уложена на победу двостуког светског шампиона Италије против дебитанта Северне Кореје. Пошто се Совјетски Савез са три победе прошетао кроз групу до четвртфинала, у Мидлзбороу је требало да буде одлучено ко ће још из Групе Д у другу рунду такмичења. Италији је одговарао нерешен резултат, Корејцима је била неопходна победа.

Кладионичари су одлично зарадили. Северна Кореја је направила највеће изненађење на светским првенствима.

На лаку победу рачунали су и Италијани. Нису, међутим, рачунали да ће већи део утакмице играти са играчем мање. Половином првог полувремена капитен Ђакомо Бургарели стартовао је с леђа на Пак Сеунг-зина. Досуђен је прекршај за Корејце, али Бургарели је остао да се превија на трави. Повредио је бутни мишић. Замене играча још нису биле дозвољене и Италијани су наставили са десеторицом.

Корејци су осетили шансу. Заиграли су храбрије, чвршће и офанзивније. У 41. минуту, лопта избијена са половине корејског тима прошла је кроз одбрану статичних Италијана, у казнени простор је утрчао Пак Ду-ик и шутем „из прве“ затресао мрежу.

До краја више није било голова и 16.027 гледалаца на Ајерсом парку је сведочило чуду. Северна Кореја је победила Италију!

- Кад сам постигао тај гол, људи из Мидлзброа су нас примили к срцу. Научио сам да фудбал може побољшати дипломатске односе и промовисати мир – рекао је Пак Ду-ик много година после утакмице.

Била је то и победа фудбала над политиком. Власти Велике Британије су учиниле све што су могле да Северна Кореја не дође на Мондијал. На срећи по фудбал нису у томе успели.

На завршном турниру било је места за 16 репрезентација. ФИФА је земље Азије, Африке и Океаније су сврстала у заједничку зону квалификација.

Таква одлука је приписивана серу Стенлију Раусу, председнику ФИФА. „Кућу фудбала“ је водио толико ауторитативно да је кружила шала да у ФИФА све зависи од три човека: сера, Стенлија и Рауса.

Уз три зоне се за квалификације се пријавило 17 репрезентација. Пријава Конго-Бразавиља (данашња Реублика Конго) је одбијена, док је Јужна Африка, избачена 1958. из Афричке фудбалске конфедерације због режима апартхејда, премештена у групе са селекцијама из Океаније и Азије. Касније је, на захтев Египта, дисквалификована.

Африканци су се противили одлуци ФИФА да морају да играју други круг квалификација против селекција из Азије и Оканије. ФИФА није попустила, па су се победници група Мароко, Етиопија, Гана, Гвинеја, Сенегал и Тунис из протеста повукли из квалификација, а с њима се солидарисала и Сирија, азијска селекција премештена у Европску зону. Афричка фудбалска конфедерација је обавестила ФИФА да ће бојкотовати квалификације за СП 1970. ако Африка не добије једно место директно на СП. ФИФА је попустила и уважила захтев Африке за СП 1970. у Мексику.

Завршни турниру Азије и Океаније поверен је Јапану, а требало је да учествују Јужна Кореја, Северна Кореја и Аустралија. Јапан је одустао од организације, па је турнир премештен у Камбоџу. Промена је условила одустајање Јужне Кореје из логистичких разлога, па су у новембру 1965. у Пном Пен допутовали само Северна Кореја и Аустралија да у две утакмице одлуче ко ће играти на СП.

Северна Кореја је била боља у обе утакмице, 6:1 и 3:1.

- Победили смо захваљујући саветима и тактичкој памети нашег вође Ким Ил Сунга – рекао је касније репрезентативац Рим Јун Сонг.

У документарном филму „Игра њиховог живота“, објављеном 2002, Корејци су се сећали поласка за Енглеску.

- Вођа нас је с љубављу загрлио и одржао кратак говор. Европске и јужноамеричке нације доминирају фудбалом. Као представнике азијског и афричког региона, као обојени људи, позивам вас да добијете једну или две утакмице, говорио је – причао је Рим Јун Сонг и додао: - Рекао нам је: „Да бисте били добар фудбалер морате брзо трчати и прецизно додавати лопту.”

Пласманом Северне Кореје на Мондијал почеле су невоље Форин офиса, министарства спољних послова Комонвелта. Велика Британија је с крајем Корејског рата 1953. одбила да призна комунистичку Демократску Народну Републику Кореју. Предложено је ускраћивање виза Корејцима. 

- Последице би могле бити веома озбиљне. ФИФА је врло јасно ставила до знања ФА да ако било ком тиму буде одбијена виза, онда ће се финале одржати на другом месту – наведено је у интерном меморандуму Форин офиса који су британски медији објавили после скидања ознаке „поверљиво“.

Други предлог је био радикалан. У Форин офису су размишљали о одлагању СП. Процењено је да би одлагање изазвало још „непожељних политичких последица“. Очекивана је реакција Совјетског Савеза, Мађарске и Бугарске на чин непријатељства према Северној Корени.

Форин офис је морао да смисли начин како да представи играче из за Велику Британију непостојеће земље. Означена су три проблема.

Први је име репрезентације. Како омогућити штампи да извештава са турнира и да истовремено не користи име Демократске Народне Републике Кореје. Скраћеница ДНРК није решавала проблем. Смишљен је компромис - Северна Кореја. ФИФА је пристала.

Други проблем је био сложенији. Уочи сваке утакмице требало је интонирати химну, а то би значило и прихватање државног обележја. Посегнуто је за дипломатским дриблингом. Уместо интонирања химни пред сваку утакмицу, одлучено је да то буде учињено само пред отварање турнира и финале. Домаћини су знали да Северна Кореја неће играти на отварању, а били су уверени да неће играти ни у финалу, тако да се њихова химна неће чути у Енглеској. 

Последње питање је било најсложеније. Решаван је пробвлем симбола земаље.

Министарство образовања и науке потрошило је 1.000 фунти да би поставило 16 јарбола и на њима заставе учесника СП. Форин офис је очајнички тражио начин да скине заставу Северне Кореје. Предложено је и да скидање заставе чим репрезентација буде елимимнисана са турнира. Министарство је одбило све предлоге, па је Форин офис упутио извињење абасади Јужне Кореје што ће симболи Северне Кореје бити истакнути током СП.

Форин офис је, ипак, остварио малу победу. Успео је да повуче сет комеморативних поштанских марки на којима су приказане заставе свих 16 репрезентација.

Дипломатске активности су спроводили и Корејци. По доласку у Лондон одмах су кренули за Мидлзборо, где су играли све три утакмице у групи. Путовали су возом, a током три сата вожње сапутнике су забављали певајући патриотске песме, енглезима неразумљиве, али забавне.

У Мидлзбороу нису много марили за напоре Форин офиса и госте из далеке земље су дочекали пријатељски. Градоначелник је направио пријем за репрезентацију Северне Кореје, а за узврат је на поклон добио ручни вез птице. Приликом ретких излазака у град наилазили су на срдачне поздраве становника Мидлзбороа.

Северна Кореја је у првој утакмици турнира изгубила од Совјетског Савеза (0:3). У Форин офису су с радошћу дочекали вест о исходу „комунистичког дербија“. Утакмица против Чилеа и другом колу је требало да Корејце припреми за одлазак из Енглеске.

Ноћне море се не завршавају по жељи. Северна Кореја је играла нерешено против Чилеа (1:1), а победа СССР против Италије (1:0) јој је држао одшкринута врата четвртфинала.  У утакмици која је одлучивала о пласману у нокаут-фазу, публика на Ајресам парку била је већином на страни Корејаца.

Мукама Форин офиса није било краја. Пласман Северне Кореје у четвртфинале значио је сеобу у Ливерпул, где је на Гудисон парку играла против Португалије. Корејце је на пут испратило неколико хиљада становника Мидлзбороа, а око 3.000 је пошло да их бодри против Португалаца.

Утакмица на Гудисону је играна 23. јуна 1966. Чим је почела у Форин офису су почели да преиспутују планове о организацији завршнице турнира. Северна Кореја је повела у првом минуту голом Парк Сеунг-зина. У 22. минуту Ли Донг-вон је повећао на 2:0, а кад је Јанг Сеунг-кук у 25. минуту донео вођство 3:0 у Форин офису су већ планирали како да Енглеској организују утакмицу полуфинала против репрезентације „непостојеће земље“. Сви дотадашњи планови су се рушили као кула од карата.

Спас је стигао из – Африке. Тачније, из Мозамбика, где је рођен најбољи португалски играч Еузебио. Из португалске колоније је 1961. дошао у Бенфику и довео је до освајања Купа шампиона 1962. и два Интерконтинентална купа (1961. и 1962).

Кад је изгледало да ће свет видети још једну сензацију, Еузебио је променио ток историје фудбала. У 27. минуту смањио је на 1:3, да би головима из једанастераца у 43. и 59. минуту и између „из игре“ у 56. минуту донео Португалији вођство 4:3. Коначан резултат и олакшање Форин офису је донео Хозе Августо голом у 80. минуту за коначних 5:3 за Португалију.

За Северну Кореју је пораз од Португалије значио учешће на СП 1966, али није било много тужних. Вратили су се у домовину где су дочекани као хероји који су освојили светско првенство.