DIZANjE ČELIČNE ZAVESE: Severna Koreja i čudo na Mondijalu 1966.

Svaka funta 20. jula 1966. u kladionicama u Engleskoj bila je uložena na pobedu dvostukog svetskog šampiona Italije protiv debitanta Severne Koreje. Pošto se Sovjetski Savez sa tri pobede prošetao kroz grupu do četvrtfinala, u Midlzborou je trebalo da bude odlučeno ko će još iz Grupe D u drugu rundu takmičenja. Italiji je odgovarao nerešen rezultat, Korejcima je bila neophodna pobeda.

Kladioničari su odlično zaradili. Severna Koreja je napravila najveće iznenađenje na svetskim prvenstvima.

Na laku pobedu računali su i Italijani. Nisu, međutim, računali da će veći deo utakmice igrati sa igračem manje. Polovinom prvog poluvremena kapiten Đakomo Burgareli startovao je s leđa na Pak Seung-zina. Dosuđen je prekršaj za Korejce, ali Burgareli je ostao da se previja na travi. Povredio je butni mišić. Zamene igrača još nisu bile dozvoljene i Italijani su nastavili sa desetoricom.

Korejci su osetili šansu. Zaigrali su hrabrije, čvršće i ofanzivnije. U 41. minutu, lopta izbijena sa polovine korejskog tima prošla je kroz odbranu statičnih Italijana, u kazneni prostor je utrčao Pak Du-ik i šutem „iz prve“ zatresao mrežu.

Do kraja više nije bilo golova i 16.027 gledalaca na Ajersom parku je svedočilo čudu. Severna Koreja je pobedila Italiju!

- Kad sam postigao taj gol, ljudi iz Midlzbroa su nas primili k srcu. Naučio sam da fudbal može poboljšati diplomatske odnose i promovisati mir – rekao je Pak Du-ik mnogo godina posle utakmice.

Bila je to i pobeda fudbala nad politikom. Vlasti Velike Britanije su učinile sve što su mogle da Severna Koreja ne dođe na Mondijal. Na sreći po fudbal nisu u tome uspeli.

Na završnom turniru bilo je mesta za 16 reprezentacija. FIFA je zemlje Azije, Afrike i Okeanije su svrstala u zajedničku zonu kvalifikacija.

Takva odluka je pripisivana seru Stenliju Rausu, predsedniku FIFA. „Kuću fudbala“ je vodio toliko autoritativno da je kružila šala da u FIFA sve zavisi od tri čoveka: sera, Stenlija i Rausa.

Uz tri zone se za kvalifikacije se prijavilo 17 reprezentacija. Prijava Kongo-Brazavilja (današnja Reublika Kongo) je odbijena, dok je Južna Afrika, izbačena 1958. iz Afričke fudbalske konfederacije zbog režima aparthejda, premeštena u grupe sa selekcijama iz Okeanije i Azije. Kasnije je, na zahtev Egipta, diskvalifikovana.

Afrikanci su se protivili odluci FIFA da moraju da igraju drugi krug kvalifikacija protiv selekcija iz Azije i Okanije. FIFA nije popustila, pa su se pobednici grupa Maroko, Etiopija, Gana, Gvineja, Senegal i Tunis iz protesta povukli iz kvalifikacija, a s njima se solidarisala i Sirija, azijska selekcija premeštena u Evropsku zonu. Afrička fudbalska konfederacija je obavestila FIFA da će bojkotovati kvalifikacije za SP 1970. ako Afrika ne dobije jedno mesto direktno na SP. FIFA je popustila i uvažila zahtev Afrike za SP 1970. u Meksiku.

Završni turniru Azije i Okeanije poveren je Japanu, a trebalo je da učestvuju Južna Koreja, Severna Koreja i Australija. Japan je odustao od organizacije, pa je turnir premešten u Kambodžu. Promena je uslovila odustajanje Južne Koreje iz logističkih razloga, pa su u novembru 1965. u Pnom Pen doputovali samo Severna Koreja i Australija da u dve utakmice odluče ko će igrati na SP.

Severna Koreja je bila bolja u obe utakmice, 6:1 i 3:1.

- Pobedili smo zahvaljujući savetima i taktičkoj pameti našeg vođe Kim Il Sunga – rekao je kasnije reprezentativac Rim Jun Song.

U dokumentarnom filmu „Igra njihovog života“, objavljenom 2002, Korejci su se sećali polaska za Englesku.

- Vođa nas je s ljubavlju zagrlio i održao kratak govor. Evropske i južnoameričke nacije dominiraju fudbalom. Kao predstavnike azijskog i afričkog regiona, kao obojeni ljudi, pozivam vas da dobijete jednu ili dve utakmice, govorio je – pričao je Rim Jun Song i dodao: - Rekao nam je: „Da biste bili dobar fudbaler morate brzo trčati i precizno dodavati loptu.”

Plasmanom Severne Koreje na Mondijal počele su nevolje Forin ofisa, ministarstva spoljnih poslova Komonvelta. Velika Britanija je s krajem Korejskog rata 1953. odbila da prizna komunističku Demokratsku Narodnu Republiku Koreju. Predloženo je uskraćivanje viza Korejcima. 

- Posledice bi mogle biti veoma ozbiljne. FIFA je vrlo jasno stavila do znanja FA da ako bilo kom timu bude odbijena viza, onda će se finale održati na drugom mestu – navedeno je u internom memorandumu Forin ofisa koji su britanski mediji objavili posle skidanja oznake „poverljivo“.

Drugi predlog je bio radikalan. U Forin ofisu su razmišljali o odlaganju SP. Procenjeno je da bi odlaganje izazvalo još „nepoželjnih političkih posledica“. Očekivana je reakcija Sovjetskog Saveza, Mađarske i Bugarske na čin neprijateljstva prema Severnoj Koreni.

Forin ofis je morao da smisli način kako da predstavi igrače iz za Veliku Britaniju nepostojeće zemlje. Označena su tri problema.

Prvi je ime reprezentacije. Kako omogućiti štampi da izveštava sa turnira i da istovremeno ne koristi ime Demokratske Narodne Republike Koreje. Skraćenica DNRK nije rešavala problem. Smišljen je kompromis - Severna Koreja. FIFA je pristala.

Drugi problem je bio složeniji. Uoči svake utakmice trebalo je intonirati himnu, a to bi značilo i prihvatanje državnog obeležja. Posegnuto je za diplomatskim driblingom. Umesto intoniranja himni pred svaku utakmicu, odlučeno je da to bude učinjeno samo pred otvaranje turnira i finale. Domaćini su znali da Severna Koreja neće igrati na otvaranju, a bili su uvereni da neće igrati ni u finalu, tako da se njihova himna neće čuti u Engleskoj. 

Poslednje pitanje je bilo najsloženije. Rešavan je probvlem simbola zemalje.

Ministarstvo obrazovanja i nauke potrošilo je 1.000 funti da bi postavilo 16 jarbola i na njima zastave učesnika SP. Forin ofis je očajnički tražio način da skine zastavu Severne Koreje. Predloženo je i da skidanje zastave čim reprezentacija bude elimimnisana sa turnira. Ministarstvo je odbilo sve predloge, pa je Forin ofis uputio izvinjenje abasadi Južne Koreje što će simboli Severne Koreje biti istaknuti tokom SP.

Forin ofis je, ipak, ostvario malu pobedu. Uspeo je da povuče set komemorativnih poštanskih marki na kojima su prikazane zastave svih 16 reprezentacija.

Diplomatske aktivnosti su sprovodili i Korejci. Po dolasku u London odmah su krenuli za Midlzboro, gde su igrali sve tri utakmice u grupi. Putovali su vozom, a tokom tri sata vožnje saputnike su zabavljali pevajući patriotske pesme, englezima nerazumljive, ali zabavne.

U Midlzborou nisu mnogo marili za napore Forin ofisa i goste iz daleke zemlje su dočekali prijateljski. Gradonačelnik je napravio prijem za reprezentaciju Severne Koreje, a za uzvrat je na poklon dobio ručni vez ptice. Prilikom retkih izlazaka u grad nailazili su na srdačne pozdrave stanovnika Midlzboroa.

Severna Koreja je u prvoj utakmici turnira izgubila od Sovjetskog Saveza (0:3). U Forin ofisu su s radošću dočekali vest o ishodu „komunističkog derbija“. Utakmica protiv Čilea i drugom kolu je trebalo da Korejce pripremi za odlazak iz Engleske.

Noćne more se ne završavaju po želji. Severna Koreja je igrala nerešeno protiv Čilea (1:1), a pobeda SSSR protiv Italije (1:0) joj je držao odškrinuta vrata četvrtfinala.  U utakmici koja je odlučivala o plasmanu u nokaut-fazu, publika na Ajresam parku bila je većinom na strani Korejaca.

Mukama Forin ofisa nije bilo kraja. Plasman Severne Koreje u četvrtfinale značio je seobu u Liverpul, gde je na Gudison parku igrala protiv Portugalije. Korejce je na put ispratilo nekoliko hiljada stanovnika Midlzboroa, a oko 3.000 je pošlo da ih bodri protiv Portugalaca.

Utakmica na Gudisonu je igrana 23. juna 1966. Čim je počela u Forin ofisu su počeli da preisputuju planove o organizaciji završnice turnira. Severna Koreja je povela u prvom minutu golom Park Seung-zina. U 22. minutu Li Dong-von je povećao na 2:0, a kad je Jang Seung-kuk u 25. minutu doneo vođstvo 3:0 u Forin ofisu su već planirali kako da Engleskoj organizuju utakmicu polufinala protiv reprezentacije „nepostojeće zemlje“. Svi dotadašnji planovi su se rušili kao kula od karata.

Spas je stigao iz – Afrike. Tačnije, iz Mozambika, gde je rođen najbolji portugalski igrač Euzebio. Iz portugalske kolonije je 1961. došao u Benfiku i doveo je do osvajanja Kupa šampiona 1962. i dva Interkontinentalna kupa (1961. i 1962).

Kad je izgledalo da će svet videti još jednu senzaciju, Euzebio je promenio tok istorije fudbala. U 27. minutu smanjio je na 1:3, da bi golovima iz jedanasteraca u 43. i 59. minutu i između „iz igre“ u 56. minutu doneo Portugaliji vođstvo 4:3. Konačan rezultat i olakšanje Forin ofisu je doneo Hoze Avgusto golom u 80. minutu za konačnih 5:3 za Portugaliju.

Za Severnu Koreju je poraz od Portugalije značio učešće na SP 1966, ali nije bilo mnogo tužnih. Vratili su se u domovinu gde su dočekani kao heroji koji su osvojili svetsko prvenstvo.