Прескакао преко мртвих тела, а сада игра против Орлова

„Ако мислите да сам кловн, чујте моју причу”. На тај начин је Антони, репрезентативац Бразила и од недавно фудбалер Манчестер јунајтеда, почео животну исповест за „Плејер трибјун”.

И прича креће… И толико је јака да буди емоције и код најчвршћих…

- Кад говорите за медије питају вас да ли су ваши снови везани за освајање Лиге шампиона, Светског првенства или добијање Златне лопте, а мој једини сан био је да родитеље извучем из фавеле.

Попут многих бразилских дечака, Антони је детињство провео у опасном крају, окружен дилерима дроге и гангстерима. Није кренуо странпутицом, иако је његовој породици свега недостајало у области Сао Паола названој Инфернињо, што у преводу значи мали пакао.

- То је злогласно место. Петнаест корака од наших улазних врата, увек су се налазили дилери дроге. Толико смо се навикли да видимо оружје, да то није било ни страшно. Једног јутра, у шетњи до школе, када сам имао осам или девет година, наишао сам на човека који је лежао у улици. Није се мрдао. Када сам се приближио, схватио сам да је мртав. У фавели отупиш на те ствари. Није било другог пута и ја сам морао да прођем одатле. Само сам затворио очи и прескочио мртво тело – присетио се Антони.

Успео је родитеље да извуче из пакла, данас је фудбалска звезда.

- Не говорим ово да би звучало тешко, то је била моја реалност. Увек сам причао да сам као дете имао велику срећу јер сам добио дар са неба. Лопта је била мој спас, моја прва љубав. У Инфернињу не маримо за играчке за Божић, свака лопта која се котрља је савршена за вас. За три године сам прешао трновит пут. Од сиротиње до Ајакса, па до Јунајтеда. Људи ме питају како сам то успео. Искрено, нисам осећао никакав притисак на фудбалском терену. Страх? Шта је страх? Када прескачеш мртва тела током одрастања, онда не можеш да се плашиш ничега у фудбалу.