Preskakao preko mrtvih tela, a sada igra protiv Orlova

„Ako mislite da sam klovn, čujte moju priču”. Na taj način je Antoni, reprezentativac Brazila i od nedavno fudbaler Mančester junajteda, počeo životnu ispovest za „Plejer tribjun”.

I priča kreće… I toliko je jaka da budi emocije i kod najčvršćih…

- Kad govorite za medije pitaju vas da li su vaši snovi vezani za osvajanje Lige šampiona, Svetskog prvenstva ili dobijanje Zlatne lopte, a moj jedini san bio je da roditelje izvučem iz favele.

Poput mnogih brazilskih dečaka, Antoni je detinjstvo proveo u opasnom kraju, okružen dilerima droge i gangsterima. Nije krenuo stranputicom, iako je njegovoj porodici svega nedostajalo u oblasti Sao Paola nazvanoj Inferninjo, što u prevodu znači mali pakao.

- To je zloglasno mesto. Petnaest koraka od naših ulaznih vrata, uvek su se nalazili dileri droge. Toliko smo se navikli da vidimo oružje, da to nije bilo ni strašno. Jednog jutra, u šetnji do škole, kada sam imao osam ili devet godina, naišao sam na čoveka koji je ležao u ulici. Nije se mrdao. Kada sam se približio, shvatio sam da je mrtav. U faveli otupiš na te stvari. Nije bilo drugog puta i ja sam morao da prođem odatle. Samo sam zatvorio oči i preskočio mrtvo telo – prisetio se Antoni.

Uspeo je roditelje da izvuče iz pakla, danas je fudbalska zvezda.

- Ne govorim ovo da bi zvučalo teško, to je bila moja realnost. Uvek sam pričao da sam kao dete imao veliku sreću jer sam dobio dar sa neba. Lopta je bila moj spas, moja prva ljubav. U Inferninju ne marimo za igračke za Božić, svaka lopta koja se kotrlja je savršena za vas. Za tri godine sam prešao trnovit put. Od sirotinje do Ajaksa, pa do Junajteda. Ljudi me pitaju kako sam to uspeo. Iskreno, nisam osećao nikakav pritisak na fudbalskom terenu. Strah? Šta je strah? Kada preskačeš mrtva tela tokom odrastanja, onda ne možeš da se plašiš ničega u fudbalu.