Од трансфера у Бундеслиги чак 65 одсто су играчи млађи од 24 године

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

У Енглеској се највише играча продаје између клубова Премијер лиге. Немачка продаје Енглезима играче за преко 184 милиона евра, док врло мали број играча долази у Немачку из Енглеске. За остале европске земље Енглеска је такође најважније тржиште, као на пример за Французе који Енглезима продају играче за 121 милион евра и Шпанци са 164 милиона евра. Једини значајан паритет у продаји и куповини међу европским земљама оствaрују Енглеска и Италија. Енглези продају Италијанима играче за 115 милиона, а купују од Италијана за 156 милиона евра.

За политику трансфера најважнији фактори су: култура клуба, дужина уговора тренера, промена власништва, веза са клубовима у нижим ранговима такмичења, као и број играча на располагању.

Висина трансфера је други фактор препознатљивости зараде и трансфер политике у финансијама клубова:

Највећи пад бележе велики трансфери од преко 50 милиона евра који су умањени за 64 одсто за период 2019-2021. Најмањи трансфери су и најмање погођени па је умањење од само 4 одсто за трансфере мање од 2 милиона евра.

Интересантан је и податак да чак 55 одсто трансфера уговорено за играче млађе од 24 године старости, а у томе предњачи Бундес лига са 65 одсто уговорених трансфера. То показује да код клубова расте поверење и улагање у младе играче, јер касније могу зарадити на њиховој продаји. То је карактеристично за лиге Холандије и Белгије које имају политику улагања и промоције младих играча у прве тимове и њихову даљу продају. Приметна је промена политике лига окренутих, традиционално, искусним играчима као што су Енглеска, Италија и Немачка које све више користе играче из сопствених академија.

Структура прихода водећих европских клубова се дефинише на следећи начин:

• ТВ права – домаћа  34 одсто

• Евро такмичења           14 одсто

• Мерчендајзинг 8 одсто (продаја дресова, опреме, итд)

• Спонзорство   9 одсто (топ спонзорство)

• Остала спонзорства 16 одсто

• Продаја карата     12 одсто

• Остали приходи     9 одсто

Водеће европске лиге су у 2020. години зарадиле преко 20,6 милијарди евра, што је у односу на претходну годину мање за 10,4 одсто из разумљивих разлога због пандемије и ковид кризе. У новцу је највећи приход од 7,1 милијарде евра добијен од ТВ права, а затим 3,3 милијарде од спонзорских пакета, 2,5 милијарде од продаје улазница (резултат повећања цене улазница пре свега) и 2,4 милијарде евра награда од УЕФА такмичења. Затим, остали приходи су 1,8 милијарди, односно 1,7 главни спонзори и 1,6 милијарди евра од продаје дресова и мерчендајзинга.

Мерчендајзинг је скуп техника које треба да минимизирају трошкове, а максимизирају обрт робе. Адидас је са енглеским Манчестер Јунајтедом у 2022. години продао 3.220.000 највише Роналдових дресова, шпанским Реал Мадридом 3.106.000 највише Бензема и Бајерн Минхеном 2.825.000 највише Мане.

У структури прихода у Енглеској ТВ права чине 49 одсто прихода клубова у коме сваки клуб просечно добија годишње 116,7 милиона евра.

У Шпанији ТВ права чине 50 одсто прихода, а сваки клуб од продаје ТВ права у просеку има 69,7 милиона евра годишње.

Клубови у Немачкој имају 36 одсто прихода од ТВ права и 65,6 милиона евра по клубу, док у Италији приход од ТВ права чини 27 одсто и 43,9 милиона евра по клубу у просеку.

Највећи суму од УЕФА такмичења у структури прихода остварује Украјина (79 одсто) затим Аустрија (51 одсто) и Холандија (46 одсто).

клупска такмичења 19 одсто, а затим готово подједнако мерчендајзинг и спонзорства (око 10-11 одсто). Многи клубови имају различите спонзорске уговоре који им омогућавају додатне приходе – у просеку око 16 одсто укупних прихода. Најмањи приходи су од продаје улазница 2 одсто. У односу на претходну сезону структура прихода се променила:

У претходном периоду се види раст структуре прихода за сваку ставку. Највећи раст бележе приходи од ТВ права за 8 одсто, за 3 одсто расту приходи од УЕФА, док су остали извори прихода увећани за по 1 одсто а уговори са осталим спонзорима остали на истом нивоу (16 одсто).

У структури спонзорства сектори који спонзоришу европске клубове су:

• Клађење  19 одсто

• Финансијске услуге 14 одсто

• Ритејл   10 одсто

• Грађевина и некретнине   9 одсто

• Индустријски производи   8 одсто

• Професионални сервиси    8 одсто

• Туризам  7 одсто

• Авио компаније и путовања     7 одсто

• Енергетика    6 одсто

• Храна и пиће  5 одсто

• Телекомуникације   5 одсто

• Остало   2 одсто

Посебно треба нагласити да је у комерцијалним приходима који су везани за стадионе приметан велики пад (минус од 76 одсто од посета стадионима и коришћење услуга на стадионима) због пандемије Ковида.