Почетна / Фудбал / Широм планете

Од трансфера у Бундеслиги чак 65 одсто су играчи млађи од 24 године

У Енглеској, Италији и Немачкој клубови се све више ослањају на играче из сопствених академија
ФОТО: ЕПА – ЕФЕ / Ф. Сингер

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

У Енглеској се највише играча продаје између клубова Премијер лиге. Немачка продаје Енглезима играче за преко 184 милиона евра, док врло мали број играча долази у Немачку из Енглеске. За остале европске земље Енглеска је такође најважније тржиште, као на пример за Французе који Енглезима продају играче за 121 милион евра и Шпанци са 164 милиона евра. Једини значајан паритет у продаји и куповини међу европским земљама оствaрују Енглеска и Италија. Енглези продају Италијанима играче за 115 милиона, а купују од Италијана за 156 милиона евра.

За политику трансфера најважнији фактори су: култура клуба, дужина уговора тренера, промена власништва, веза са клубовима у нижим ранговима такмичења, као и број играча на располагању.

Висина трансфера је други фактор препознатљивости зараде и трансфер политике у финансијама клубова:

Највећи пад бележе велики трансфери од преко 50 милиона евра који су умањени за 64 одсто за период 2019-2021. Најмањи трансфери су и најмање погођени па је умањење од само 4 одсто за трансфере мање од 2 милиона евра.

Интересантан је и податак да чак 55 одсто трансфера уговорено за играче млађе од 24 године старости, а у томе предњачи Бундес лига са 65 одсто уговорених трансфера. То показује да код клубова расте поверење и улагање у младе играче, јер касније могу зарадити на њиховој продаји. То је карактеристично за лиге Холандије и Белгије које имају политику улагања и промоције младих играча у прве тимове и њихову даљу продају. Приметна је промена политике лига окренутих, традиционално, искусним играчима као што су Енглеска, Италија и Немачка које све више користе играче из сопствених академија.

Структура прихода водећих европских клубова се дефинише на следећи начин:

• ТВ права – домаћа  34 одсто

• Евро такмичења           14 одсто

• Мерчендајзинг 8 одсто (продаја дресова, опреме, итд)

• Спонзорство   9 одсто (топ спонзорство)

• Остала спонзорства 16 одсто

• Продаја карата     12 одсто

• Остали приходи     9 одсто

Водеће европске лиге су у 2020. години зарадиле преко 20,6 милијарди евра, што је у односу на претходну годину мање за 10,4 одсто из разумљивих разлога због пандемије и ковид кризе. У новцу је највећи приход од 7,1 милијарде евра добијен од ТВ права, а затим 3,3 милијарде од спонзорских пакета, 2,5 милијарде од продаје улазница (резултат повећања цене улазница пре свега) и 2,4 милијарде евра награда од УЕФА такмичења. Затим, остали приходи су 1,8 милијарди, односно 1,7 главни спонзори и 1,6 милијарди евра од продаје дресова и мерчендајзинга.

Мерчендајзинг је скуп техника које треба да минимизирају трошкове, а максимизирају обрт робе. Адидас је са енглеским Манчестер Јунајтедом у 2022. години продао 3.220.000 највише Роналдових дресова, шпанским Реал Мадридом 3.106.000 највише Бензема и Бајерн Минхеном 2.825.000 највише Мане.

У структури прихода у Енглеској ТВ права чине 49 одсто прихода клубова у коме сваки клуб просечно добија годишње 116,7 милиона евра.

У Шпанији ТВ права чине 50 одсто прихода, а сваки клуб од продаје ТВ права у просеку има 69,7 милиона евра годишње.

Клубови у Немачкој имају 36 одсто прихода од ТВ права и 65,6 милиона евра по клубу, док у Италији приход од ТВ права чини 27 одсто и 43,9 милиона евра по клубу у просеку.

Највећи суму од УЕФА такмичења у структури прихода остварује Украјина (79 одсто) затим Аустрија (51 одсто) и Холандија (46 одсто).

клупска такмичења 19 одсто, а затим готово подједнако мерчендајзинг и спонзорства (око 10-11 одсто). Многи клубови имају различите спонзорске уговоре који им омогућавају додатне приходе – у просеку око 16 одсто укупних прихода. Најмањи приходи су од продаје улазница 2 одсто. У односу на претходну сезону структура прихода се променила:

У претходном периоду се види раст структуре прихода за сваку ставку. Највећи раст бележе приходи од ТВ права за 8 одсто, за 3 одсто расту приходи од УЕФА, док су остали извори прихода увећани за по 1 одсто а уговори са осталим спонзорима остали на истом нивоу (16 одсто).

У структури спонзорства сектори који спонзоришу европске клубове су:

• Клађење  19 одсто

• Финансијске услуге 14 одсто

• Ритејл   10 одсто

• Грађевина и некретнине   9 одсто

• Индустријски производи   8 одсто

• Професионални сервиси    8 одсто

• Туризам  7 одсто

• Авио компаније и путовања     7 одсто

• Енергетика    6 одсто

• Храна и пиће  5 одсто

• Телекомуникације   5 одсто

• Остало   2 одсто

Посебно треба нагласити да је у комерцијалним приходима који су везани за стадионе приметан велики пад (минус од 76 одсто од посета стадионима и коришћење услуга на стадионима) због пандемије Ковида.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.