Od transfera u Bundesligi čak 65 odsto su igrači mlađi od 24 godine

Za Žurnal piše: Dejan Gluščević

U Engleskoj se najviše igrača prodaje između klubova Premijer lige. Nemačka prodaje Englezima igrače za preko 184 miliona evra, dok vrlo mali broj igrača dolazi u Nemačku iz Engleske. Za ostale evropske zemlje Engleska je takođe najvažnije tržište, kao na primer za Francuze koji Englezima prodaju igrače za 121 milion evra i Španci sa 164 miliona evra. Jedini značajan paritet u prodaji i kupovini među evropskim zemljama ostvaruju Engleska i Italija. Englezi prodaju Italijanima igrače za 115 miliona, a kupuju od Italijana za 156 miliona evra.

Za politiku transfera najvažniji faktori su: kultura kluba, dužina ugovora trenera, promena vlasništva, veza sa klubovima u nižim rangovima takmičenja, kao i broj igrača na raspolaganju.

Visina transfera je drugi faktor prepoznatljivosti zarade i transfer politike u finansijama klubova:

Najveći pad beleže veliki transferi od preko 50 miliona evra koji su umanjeni za 64 odsto za period 2019-2021. Najmanji transferi su i najmanje pogođeni pa je umanjenje od samo 4 odsto za transfere manje od 2 miliona evra.

Interesantan je i podatak da čak 55 odsto transfera ugovoreno za igrače mlađe od 24 godine starosti, a u tome prednjači Bundes liga sa 65 odsto ugovorenih transfera. To pokazuje da kod klubova raste poverenje i ulaganje u mlade igrače, jer kasnije mogu zaraditi na njihovoj prodaji. To je karakteristično za lige Holandije i Belgije koje imaju politiku ulaganja i promocije mladih igrača u prve timove i njihovu dalju prodaju. Primetna je promena politike liga okrenutih, tradicionalno, iskusnim igračima kao što su Engleska, Italija i Nemačka koje sve više koriste igrače iz sopstvenih akademija.

Struktura prihoda vodećih evropskih klubova se definiše na sledeći način:

• TV prava – domaća  34 odsto

• Evro takmičenja           14 odsto

• Merčendajzing 8 odsto (prodaja dresova, opreme, itd)

• Sponzorstvo   9 odsto (top sponzorstvo)

• Ostala sponzorstva 16 odsto

• Prodaja karata     12 odsto

• Ostali prihodi     9 odsto

Vodeće evropske lige su u 2020. godini zaradile preko 20,6 milijardi evra, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 10,4 odsto iz razumljivih razloga zbog pandemije i kovid krize. U novcu je najveći prihod od 7,1 milijarde evra dobijen od TV prava, a zatim 3,3 milijarde od sponzorskih paketa, 2,5 milijarde od prodaje ulaznica (rezultat povećanja cene ulaznica pre svega) i 2,4 milijarde evra nagrada od UEFA takmičenja. Zatim, ostali prihodi su 1,8 milijardi, odnosno 1,7 glavni sponzori i 1,6 milijardi evra od prodaje dresova i merčendajzinga.

Merčendajzing je skup tehnika koje treba da minimiziraju troškove, a maksimiziraju obrt robe. Adidas je sa engleskim Mančester Junajtedom u 2022. godini prodao 3.220.000 najviše Ronaldovih dresova, španskim Real Madridom 3.106.000 najviše Benzema i Bajern Minhenom 2.825.000 najviše Mane.

U strukturi prihoda u Engleskoj TV prava čine 49 odsto prihoda klubova u kome svaki klub prosečno dobija godišnje 116,7 miliona evra.

U Španiji TV prava čine 50 odsto prihoda, a svaki klub od prodaje TV prava u proseku ima 69,7 miliona evra godišnje.

Klubovi u Nemačkoj imaju 36 odsto prihoda od TV prava i 65,6 miliona evra po klubu, dok u Italiji prihod od TV prava čini 27 odsto i 43,9 miliona evra po klubu u proseku.

Najveći sumu od UEFA takmičenja u strukturi prihoda ostvaruje Ukrajina (79 odsto) zatim Austrija (51 odsto) i Holandija (46 odsto).

klupska takmičenja 19 odsto, a zatim gotovo podjednako merčendajzing i sponzorstva (oko 10-11 odsto). Mnogi klubovi imaju različite sponzorske ugovore koji im omogućavaju dodatne prihode – u proseku oko 16 odsto ukupnih prihoda. Najmanji prihodi su od prodaje ulaznica 2 odsto. U odnosu na prethodnu sezonu struktura prihoda se promenila:

U prethodnom periodu se vidi rast strukture prihoda za svaku stavku. Najveći rast beleže prihodi od TV prava za 8 odsto, za 3 odsto rastu prihodi od UEFA, dok su ostali izvori prihoda uvećani za po 1 odsto a ugovori sa ostalim sponzorima ostali na istom nivou (16 odsto).

U strukturi sponzorstva sektori koji sponzorišu evropske klubove su:

• Klađenje  19 odsto

• Finansijske usluge 14 odsto

• Ritejl   10 odsto

• Građevina i nekretnine   9 odsto

• Industrijski proizvodi   8 odsto

• Profesionalni servisi    8 odsto

• Turizam  7 odsto

• Avio kompanije i putovanja     7 odsto

• Energetika    6 odsto

• Hrana i piće  5 odsto

• Telekomunikacije   5 odsto

• Ostalo   2 odsto

Posebno treba naglasiti da je u komercijalnim prihodima koji su vezani za stadione primetan veliki pad (minus od 76 odsto od poseta stadionima i korišćenje usluga na stadionima) zbog pandemije Kovida.