Нови селектор о изазовима који му предстоје, Дејану Савићу и стручном штабу Делфина

Ватерполисти Србије пред собом имају нову ситуацију. После десет година на клупи, више нема Дејана Савића кога је заменио Урош Стевановић. Пуно се питања постављало ко ће и да ли моћи да наследи Савића, али као неко ко је већ дуго у репрезентацији, ко је прошао кроз улогу помоћника, па селектора млађих категорија, Стевановић је свакако име које даје наду и веру у нове успехе.

Шта посао селектора сениорске репрезетнације Србије представља за Вас?

- Велику част и одговорност и још већу обавезу да се настави са традицијом и вредностима ватерпола у Србији.

Помињали сте да сте разговарали са играчима. Да ли треба очекивати промене у играчком кадру репрезентације? Ко би могао да се опрости, ко да добије већу шансу?

- Сигурно ће бити промена јер резултати прошлог лета не задовољавају амбиције ватерполо репрезентације Србије. Сигурно је да ће Немања Убовић опет бити кандидат за најбољих 13 али ниједног играча који има право наступа за Србију се не одричем, они својим играма у клубовима треба да заслуже позив и касније на припремама изборе своје место у репрезентацији.

Ко ће чинити стручни штаб репрезентације?

- Стефан Ћирић, Дарко Билић, Милош Остојић, доктори Иван Марјановић и Никола Репац, физиотерапеут Владимир Радовић, за кондиционог тренера на сувом и води чекам одговор. У суштини сви они су били у стручном штабу Дејана Савића и познају обавезе и систем рада у репрезентацији сем Билића који је са мном био у јуниорским репрезентацијама претходних година.

После веома тешког прошлог лета током ког је Србија заузела пето место на СП у Мађарској, односно девето на ЕП у Сплиту, колико ће Вама као новом селектору бити захтевно и тешко да радите? Да ли осећате притисак?

- Циљеви, обавезе, одговорност су свако репрезентативно лето исти без обзира на претходно, сигурно да после оваквих резултата и Дејановог одласка очи јавности бити још више на нама, али то је притисак са којим смо одрасли и који смо навикли да носимо.

Пред Србијом је доста изазова у наредном периоду. Следе квалификације за ЕП, потом СП у Фукоки, онда ЕП у Израелу, да би 2024. била закључена са Светским првенством и Олимпијским играма. Не треба заборавити ни Светски куп који се игра наредне године. Колико ће овај календар, можда и тежи од овогодишњег, утицати на рад? Колико је тешко припремити играче у тако кратком периоду?

- Сигурно да времена за рад које нам је преко потребно немамо па ћемо морати да импровизујемо и у ходу се сналазимо, али како је нама тако је и осталим репрезентацијама. Више дана за припреме ће бити само за Светско првенство у Јапану у јулу, а за касније још не постоји тачан календар, али тешко да ће бити времена у сред клупске сезоне. Играчи морају да дођу спремни на припреме да би заједничко време провели на уигравању.

Шест легенди српске ватерполо репрезентације се повукло из националног тима и сви су свесни да ће то много утицати на Делфине. Ипак, какав ће утицај имати одлазак Дејана Савића? Колико ће тешко бити наследити га на месту на ком је провео 10 веома успешних година?

- Дејана просто не могу заменити, од 2013. до сада исписао је историју, сигурно најтрофејнији и најбољи тренер у историји ватерполо репрезентације Србије, односно спорта у Србији уопште. То што је урадио са претходном генерацијом је ретко коме успело у историји спорта, ватерполискињама Америке, рукометашима Француске, кошаркашима Америке и не треба да нам буде оптерећење него само подстицај да макар део њихових успеха поновимо.

Били сте део стручног штаба Дејана Савића. Да ли Вам је Дејан помогао у доношењу одлуке да прихватите позив и постанете његов наследник? Какав је утицај Савића на Ваш рад, можда кроз однос ментора ако на тај начин може да се посматра?

- Имао сам част да радим са њим у најуспешнијем периоду репрезентације од 2013. до 2017. после чега сам кренуо самостално да радим са јуниорским селекцијама. Уз њега сам највише научио, напредовао, сазрео и кроз рад са јуниорима у договору са њим успоставио исти систем игре у јуниорској селекцији. Тако да моји погледи на ватерполо су се градили кроз његову визију, сигурно да као и сваки тренер имам нешто своје које ћу покушати да имплементирам у игру репрезентације.

У млађим селекцијама сте били веома успешни, поготово овог лета. Две медаље, од тога злато у Подгорици на ЕП до 19 година и пре тога сребро у Београду (СП до 18 година). Колико Вам та искуства значе за наставак рада на клупи нашег националног тима?

- Сви јуниорски репрезентативци који су на прагу сениорске репрезентације су протекле четири године прошли рад са мном и познајем њихове могућности и потенцијале, али мораће, као што сам њима и рекао, на крају такмичења да још више и боље раде да би изборили место у сениорској репрезентацији. Ако мислите на моје лично искуство, оно је свакако веће и богатије због рада у јуниорској репрезентацији, а те медаље су биле сигурно и препорука као и рад са Дејаном у А тиму.

Да ли имате поруку коју желите да пошаљете ватерполо јавности на почетку вашег мандата?

- Обећавам да ћу кроз рад заједно са стручним штабом вратити репрезентацију на место којој јој припада у светском ватерполу.