Минулог викенда репрезентација Србије у кик боксу је на Европском шампионату у Анталији обогатила ризницу одличја за још 19 - међу освајачима четири најсјајнија одличја била је и Невена Стефановић.
Титулу је освојила у дисциплини лоу кик у категорији до 70 килограма. У финалу је победила домаћу такмичарку Инџе Перихан. Ту није смело да буде грешке, победа је морала да буде чиста као суза.
- То су ми објаснили још годину раније, кад сам се борила на Светском шампионату у Лиду ди Језолу у Италији и освојила сребро. Против домаћих представника не сме да се остави судијама да одлучују, јер ће процена увек ићи у корист ривала. То се видело и на овом Европском првенству. Било је скандалозних одлука које су ишле у прилог туским такмичарима - објаснила је Невена Стефановић.
Ипак, није само ривалка представљала изазов. Публика је направила паклену атмосферу.
- Пре мене су се борили мушкарци. Било је застрашујуће. Скандирали су „Алаху акбар”, да се све тресло. Војнички поздрави, капе... Није било толико екстремно кад сам ја изашла у ринг, али, није било ни лако. Кад сам погледала око себе, на трибинама није било ни једног нашег човека. Само Турци који вичу. Ни једно познато лице - описала је Стефановићева.
Невена тренира од 12 године и чланица је КБК Фул контакт Београд. Интересовало нас је да ли размишља и о тој дисциплини, или чак и о профи ангажовању.
- Ако буде прилке да радим фул контакт, нећу побећи од изазова, али, лоу кик је ипак моја основна дисциплина. Што се тиче професионалног ангажмана, зашто не као опција, али, мени је ипак највећа сатисфакција да чујем како се ори наша химна кад сам на победничком постољу. То је оно што ме гура напред.
Прошле године је Невена постала вицешампионка света у истој категорији и дисциплини.
- То је била моја премијера у државном дресу. Бојим се да сам очекивала превише од себе. Једноставно сам поставила летвицу превисоко и све се завршило као моје огромно разочарање. Уместо да славим то што сам постала светска вицешампионка, осећала сам се као да сам све изневерила, и да нисам испунила очекивања.
На поменутом СП у Италији прошле године је победила Зехрину Кадрић (БиХ) и Ромину Коцолино (Италија), обе 3:0. У финалу поражена је од Рускиње Галине Марејеве.
- Ако сам могла да бирам од кога морам да изгубим, то би била Рускиња. У питању је изузетно искусна такмичарака, са више од 200 борби, од које могу много да научим. У мојој категорији биле у Туркиња, Хрватица, представница Босне и Херцеговине, Италијанка, тако да је овако испало најмање зло.
На Балканском првенству у Крушевцу ове године је такође освојила злато, где је Кадрићева поново изашла погнуте главе.
- Мислим да смо се бориле седам - осам пута и сваки пут сам је победила. Сад није била на Европском, питам се зашто - кроз смех је рекла Стефановићева.
У јуну ове године освојила је злато на Светском купу у Будимпешти, који се традиционално одржава сваке године у Мађарској. Тамо је победила Финкињу Џени Хелин.
Како сте уопште почели да тренирате кик бокс?
- Друг из краја ме је, кад сам имала 12, позвао да га гледам на тренингу. Остала сам. И он још увек тренира, али, као рекреативац.
Трчање и вечерњи тренинг у дворани су Невенина свакодневица, која је између испуњена обавезама на Високој спортској и здравственој школи.
- Хтела сам да упишем медицину, али, било би баш напорно студирати тако тежак факултет уз све спортске обавезе. Учење за физиотерапеута било је најближе ономе што сам првобитно желела.
Шта је следећи изазов?
- Нова доказивања и борба за место у репрезентацији. Почетком наредне године је државно првенство, на којем ћемо се поново борити за место у репрезентацији - најавила је Невена Стефановић.
ХОБИ - СПАВАЊЕ
На питање о омиљеној активности, Невена нас је изненадила одговором.
- Највише волим да спавам. Ретко излазим, а и кад изађем, као нека тетка, код куће сам до два.
Невена је још са родитељима и на маминој „здравој кухињи”.
- Имам и старију сестру, која је уметничак душа. Студира глуму. Мама ми је забранила да је тучем - насмејала се Невена.
ТРЕНЕР И ПСИХОЛОГ
Невенин клупски тренер је Кристијан Павловић. Са захвалношћу прича о сјаном одосу који има са овим стручњаком. Поред самог тренинга, њихов однос помаже јој да преброди и психолошки тешке тренутке.
- Прошле године кад сам освојила сребро на Светском шампионату, плакала сам док нисам стигла кући. Била сам потпуно сломљена. Осећала сам да сам изневерила све, да сам прокоцкала поверење, јер нисам победила у финалу. Уопште није било тако. Сама сам себи поставила тако висока очекивања, ипак је то било моје прво учешће за репрезентацију - рекла је Невена.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
